Прочитај ми чланакКада следеци пут помислите да купите несто од пластике, размислите и о овоме:
Пластика пронађена у утробама животиња с морског дна!
Забрињавајућа открића на дубинама од готово 11 километара потврдила су страховања знанственика од глобалног загађења синтетичким влакнима.
Пластика је, више нема двојбе, доспјела и у најудаљеније кутке нашег планета па и у морске дубине.
Од педесетих година прошлог стољећа људи су произвели 8,3 милијарде тона пластике, а знанственици упозоравају да се тим темпом приближавамо трајној контаминацији планета.
Докази о големим размјерима онечишћења пластиком редовно пристижу посљедњих неколико мјесеци.
Крајем 2017. знанственици су пронашли честице пластике у 83% свјетских узорака воде из славине, док су остале студије утврдиле присутност пластике и у морској соли и риби.
Пластика је пронађена и у утробама животиња које настањују најдубља подручја оцеана, чиме су потврђена страховања знанственика да су умјетно произведена влакна доспјела и у најудаљенија подручја нашег планета.
Отпаци запосјели све екосуставе
Истраживање знанственика са Свеучилишта Неwцастле показало је да су животиње које настањују дубоке јарке Тихог оцеана загађене пластичним влакнима поријеклом од пластичних боца, амбалаже, синтетичке одјеће и рибарске опреме.
Водитељ истраживања др. Алан Јамиесон каже да су открића запањујућа.
„Сада више нема сумње да је онечишћење пластиком толико раширено да не постоји мјесто које је имуно на загађење без обзира на удаљеност од цивилизације“, наглашава Јамиесон.
БЕОГРАД КАО ХАВАНА: Туристи, уђите у југо и вратите се у прошлост https://t.co/FLcQ7GjVRR
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 20, 2018
„Нова открића представљају најјачу потврду посвудашњег присуства пластике.
Сасвим је вјеројатно да више нема морских екосустава слободних од отпадака људске производње. То је врло забрињавајућа спознаја“, каже др. Јамиесон.
Ни најдубље дно није предубоко
Откриће пластичних влакана у тијелима животиња које живе на дубини од готово 11 километара показује размјер проблема.
Такођер, број подручја на којима су пронађени докази онечишћења пластиком те тисуће километара удаљености између њих показују да се не ради о изолираном случају већ о глобалном проблему.
Студија је испитивала узорке ракова пронађених у дубоким браздама које се простиру диљем Пацифичког оцеана, као што су Маријанска бразда, Јапанска бразда, бразда Перу-Чиле, Нови Хебриди и друге.
Дубине ових бразди крећу се од седам до више од десет километара, укључујући и најдубљу точку Тихог оцеана, Цхалленгер Дееп у Маријанској бразди.
Фрагменти пластике идентифицирани у животињама укључују полусинтетска целулозна влакна који се најчешће користе у текстилној индустрији, па до пластичних влакана која потјечу из пластичних боца, опреме за риболов или свакодневне амбалаже.
Рибе ускоро у мањини?
Количина пластике у морима и оцеанима расте за невјеројатних 7,5 милијуна тона годишње, што је истовјетно тежини тисуће Еиффелових торњева.
Стручњаци процјењују да сланим водама данас плута 150, а можда и 200 милијуна тона пластике, а овим ће темпом пластични отпад тежином премашити све морске рибе заједно.
Јамиесон истиче да су сви дубокоморски организми овисни о храни која долази с површине.
Морске дубине дом су бројних организама који ће често појести било што. Нажалост, твари које тону на дно садрже и пластику и друге онечишћиваче.
И пластика на јеловнику
„Отпад који се баца у оцеане завршит ће или на копну или на дну оцеана, нема других опција“, каже Јамиесон. „Кад пластика заврши на оцеанском дну, више нема камо отићи па ће се нагомилати у огромним количинама.“
Ипак, пластични отпад може завршити на још једном мјесту: у људским желуцима!
Многе морске животиње које прогутају комадиће пластике упадају у рибарске мреже, шаљу се у прехрамбену индустрију и на концу послужују као „врло укусан ручак“.
Водене животиње нису једине угрожене: ништа мање од 90% морских птица конзумира овај отпоран и трајан материјал који се врло споро разграђује.
Ни Арктик није поштеђен
Податак о стотинама тона пластичног отпада пронађеног у водама Арктичког оцеана доказује свеприсутност овог материјала.
Док је концентрација таквог отпада у већем дијелу арктичких вода релативно мала, у подручјима око Гренланда и у Барентсову мору досегла је високе разине.
У студији објављеној у знанственом часопису Сциенце Адванцес знанственици су описали количине отпада пронађене у водама око Сјевернога пола као „распрострањене и знатне“.
То је поприлично узнемирујући развој догађаја с обзиром на ријетку насељеност овога подручја.
„Отприје знамо да су стопе онечишћења мора пластиком високе у тропским и умјереним климатским подручјима.
Но, сада се то онечишћење шири и на поларна подручја“, каже Андрес Цóзар, еколог и водитељ знанственог тима са Свеучилишта у Цадизу у Шпањолској.
Уско грло код Гренланда
Око 95% пластичног отпада који доспије до Арктика заглави у Гренландском и Барентсовом мору, сјеверно од Скандинавије.
Просјечне концентрације накупљене пластике на тим мјестима могу се успоредити с онима откривенима у Тихом, Атлантском и Индијском оцеану.
Знанственици су сигурни да већина арктичког пластичног отпада долази из удаљених подручја.
Како би потврдили своје претпоставке, одлучили су реконструирати пут кретања отпада до Арктика, користећи се притом подацима прикупљенима са сателитских плутача постављених диљем оцеана.
Прикупљени су подаци показали да се плутајући пластични отпад акумулира у сјеверном Атлантику усред обједињеног дјеловања морских струјања познатог и као термохалинска циркулација или оцеанска покретна трака.
Термохалинска циркулација дјелује као глобални покретач морских струјања, потакнут разликама у температури и салинитету топлих екваторских вода и хладног Арктичког оцеана.
Кроз пролаз између Исланда и Шкотске морске струје доносе у некоћ нетакнути Арктички оцеан топлу површинску воду – а с њом и пластични отпад.
Непобитан доказ да се од те напасти нитко и ништа не може сакрити.
