Pročitaj mi članakZelenski je u svom najnovijem „planu pobede“ izneo zahtev za naoružanjem koje prevazilazi dosadašnja sredstva koja su mu bila obezbeđena, tražeći od predsednika SAD, Džoa Bajdena, rakete „Tomahawk“ kao ključnu komponentu u okviru svoje strategije ne-nuklearnog odvraćanja Rusije.
По сазнањима из америчких извора, Зеленски је од Бајдена добио одлучно „не“ на ову молбу, што је изазвало његово видно разочарање.
Наиме, „Tomahawk“ крстареће ракете имају домет до 2400 километара, чиме би Украјина могла да гађа мете у дубини руске територије, али овај захтев америчка администрација сматра неостваривим и превише ризичним.
Према изјави једног високог америчког званичника, питање није само у самој техничкој изведби и финансијском оптерећењу – ракета „Tomahawk“ кошта приближно два милиона долара по комаду – већ и у томе што укупан број мета које је Украјина предложила надмашује количину ракета које би САД или било који други западни савезник могао испоручити без угрожавања залиха за потенцијалне кризе на Блиском Истоку или у Азији.
Чак и за испоруку ракета АТАЦМС, које имају много мањи домет од „Томахаwка“, администрација САД није показала спремност, па је одбијање да се одобре крстареће ракете дужег домета било очекивано.
Поред тога, украјински званичници нису дали довољно убедљиве аргументе Вашингтону о начину коришћења тих далекометних ракета. Обзиром на то да би било какав напад унутар руске територије могао изазвати ескалацију сукоба, увођење ракета ове врсте није у складу с америчком политиком.
Одбијање ове ставке „плана победе“ изазвало је додатну фрустрацију Зеленског, који је очекивао безрезервну подршку и позитиван одговор.
Како наводи The New York Times, Зеленски је у току наредних неколико недеља упорно настојао да придобије подршку за свој план код западних лидера, инсистирајући да би он био кључан за окончање сукоба, но одговор који је добио био је млак и ограничен на вербалну подршку.
Важно је нагласити да је НАТО одбио не само да омогући Украјини коришћење западних ракета великог домета против циљева у Русији, већ ни улазак Украјине у Алијансу није дозвољен током активног сукоба.
Западни лидери изразили су скепсу према даљим војним плановима Зеленског, што је додатно подстакло питање одрживости украјинске стратегије, посебно у светлу велике зависности од спољне војне помоћи.
Зеленски је на самиту „Северна Европа – Украјина“ поновио захтев за формалним позивом Украјини за прикључење НАТО-у, истичући да се позив за чланство разликује од пуноправног чланства.
Према његовим речима, позив Украјини би представљао симболичну геополитичку јасност и подршку европским земљама. Међутим, тај предлог наишао је на низ неодређених одговора западних лидера, који су позив изједначавали с пуноправним чланством, те тако суштински одбацили ову иницијативу.
Зеленски је на конференцији након самита изјавио да, према његовом мишљењу, одбијање Запада рефлектује њихове властите приоритете и изазвао је лидере да размисле о својим принципима и посвећености у обуздавању Путинових амбиција.
Према једном коментару, у западним круговима почиње се ширити став да би било мање ризично повући подршку него слепо пратити захтеве Зеленског.
Овај став је заснован на чињеници да је Зеленски, као бивши комичар, сада препознат као фигура која није у стању да одговорно управља кризном ситуацијом.
Његов „план победе“ ослања се готово у потпуности на војну подршку Запада, а недостаци у његовим стратегијама и неразумевање геополитичких последица воде ка све већем скептицизму међу западним савезницима.
Очигледно је да овај план није доживео подршку коју је Зеленски очекивао, јер ниједна западна земља није спремна да дозволи украјинску употребу дугометног оружја против Русије.
Изгледа да се на Западу све чешће поставља питање да ли је прикладно подржавати лидера чији планови делују нереално и који тражи ресурсе без јасне стратегије како би се ти ресурси ефикасно употребили у дугорочној перспективи.
