Pročitaj mi članakPoznata je kao bolest savremenog sveta. Loš životni stil i gojaznost doveli su do povećanja broja obolelih od dijabetesa tipa dva, koji nastaje kada telo ne može da proizvede dovoljno insulina za regulisanje nivoa šećera u krvi.
Истраживачи сматрају да инсулин можда неће бити доступан милионима људи широм света који болују од дијабетеса.
Око 400 милиона људи – више од половине њих у Кини, Индији и Сједињеним Државама – узраста од 20 до 79 година, живи са дијабетесом типа два, који је и најучестали облик ове болести.
Очекује се да ће до 2030. године од дијабетеса типа два оболети пола милијарде људи.
Други облик је дијабетес типа један у коме тело напада сопствене ћелије панкреаса које производе инсулин.
Према подацима Института за јавно здравље у Србији од дијабетеса болује око 710.000 људи.
Нова студија објављена у часопису о дијабетесу и ендокринологији указује да ће скоро 80 милиона људи са дијабетесом до 2030. узимати инсулин, те да ће потражња за леком порасти за 20 одсто. Али, око половине оних којима је инсулин потребан – већином у Азији и Африци – неће моћи да га добија. Већ сада једна од две особе са дијабетесом типа два нема приступ инсулину који јој је неопходан.
„Приступ је дефинисан као комбинација доступности и приступачности“, каже др Сањај Басу са Станфорд универзитета, који је водио истраживање.
„Поред цена, то значи да ланац снабдевања мора бити на месту којим је лако руковати и безбедно дистрибуирати расхлађен лек, као стерилне игле и шприцеве који морају да иду уз лек.“
Зашто инсулин, лек стар 97 година, који је један од првих „чуда од лекова“ 20. века, годинама остаје скуп?
Један од разлога, наводе научници, јесте што три мултинационалне компаније – Ново Нордикс, Ели Лили и компани и Санофи – контролишу 99 одсто глобалног тржишта инсулина, вредног око 21 милијарди долара, односно 96 одсто када је реч о количини.
Исте компаније управљају читавим америчким тржиштем.
Глобална контрола
И иако више од 90 од 132 земље нема тарифе на инсулин, лек је за многе и даље скуп – таксе, акцизе и остали трошкови набавке повећавају његову цену и угрожавају приступачност.
Чак и у Сједињеним Државама, где од дијабетеса болује више од 20 милиона људи, издаци за инсулин повећани су за 89 одсто између 2000. и 2010. године. То важи чак и за одрасле чије је лечење покривено осигурањем. Цена лека је порасла са 40 долара на 130 долара за бочицу – свака бочица обично траје највише неколико недеља.
Поставља се и питање колико је лек доступан.
Глобална контрола тржишта инсулина, према речима Дејвида Хенрија Берана са Универзитетске клинике у Женеви и Универзитета у Женеви, значи да земље имају мали број добављача које могу да изаберу „и овај фактор је довео до тога да људи морају да промене врсту инсулина који узимају, пошто су компаније повукле (неке) формулације са тржишта“.
Постоје различити типови инсулина и доктори препоручују врсту која има највише користи за пацијента у зависности од тога како реагује на лек, животних навика, старости пацијента, нивоа шећера у крви и броја ињекција које треба да добија сваког дана.
Неколико земаља са ниским и средњим приходима посебно су подложне поремећајима у снабдевању.
Истраживање о расположивости инсулина показало је да је испорука смањена у шест земаља – Бангладешу, Бразилу, Малавију, Непалу, Пакистану и Шри Ланки. Такође и лоше управљање и неефикасна дистрибуција могу довести до поремећаја – у Мозамбику, на пример, 77 одсто укупног тржишта инсулина је у главном граду, што је довело до недостатака у остатку земље.
„На глобалном нивоу, проблеми приступачности и доступности инсулина представљају претње по живот и изазов по сам концепт права на здравље“, каже др Беран.
Зашто лек који су пре скоро сто година открила двојица научника са Универзитета у Торонту и даље није доступан као јефтин генерички лек?
Двојица научника су универзитету продала патент за један долар.
Лекови чија је потражња велика обично постају доступнији након истека патента, захваљујући јефтиним генеричким конкурентима. Али то се није десило у овом случају.
Према речима научника Џеремија А Грина и Кевина Ригса, један од разлога што је инсулин, иначе хормон који производе ћелије организма, врло сложен и тешко га је копирати. Компаније које производе лекове, додају, нису сматрале да је „вредан“ тога. Биосимиларни инсулини, који су слични оригиналном, такође су доступни на тржишту по конкурентнијим ценама, али не садрже генеричку верзију.
Научници сматрају да инсулин треба да буде укључен у пакете универзалне здравствене заштите, а фондови за дијабетес треба да издвајају део средстава за иновације у лечењу и леку.
Јасно је да слаби здравствени системи, лош приступ здравственим установама, пружање здравствене заштите дијабетичарима и цене ометају приступ инсулину.
„Потребно је да се промени неколико ствари, укључујући цену и инфраструктуру за дистрибуцију“, каже др Басу. До тада, давање инсулина неће бити лако доступне.
Укратко о дијабетесу
Постоје два главна типа дијабетеса – тип један и тип два. Постоји и гестацијски дијабетес, који настаје током трудноће
Код типа један, који се обично дијагностикује у раним годинама живота, али може се развити и у било ком узрасту, дају се ињекције инсулина. Не може се спречити или излечити и не настаје услед животних навика
Људи добијају тип два када њихове ћелије не стварају довољно инсулина. То може да буде повезано са гојазношћу или неактивношћу, али је и наследно. Чешћи је од типа један, на основу истраживања над око 90 одсто људи са дијабетесом. Неки оболели од овог типа болести узимају инслулин, док други контролишу ниво шећера у крви лековима, вежбањем и здравом исхраном
Неконтролисана глукоза у крви на дуже стазе може довести до компликација, укључујући проблеме са нервним системом, бубрезима, очима и стопалима, али ризик од њиховог развоја може се смањити правилним третманом и негом
