Ruska raketa „Orešnik“ izazvala je ozbiljne brige među zapadnim silama, posebno u Nemačkoj, gde je nedavno procureo tajni izveštaj Ministarstva spoljnih poslova Nemačke.
Овај извештај, који је открио немачки таблоид Билд, указује на то да је потенцијал „Орешника“ препознат као претња без преседана, посебно ако би ове ракете биле стациониране у Белорусији, што би омогућило директне и ефикасне ударе на циљеве широм Немачке.
Према извештају, „Орешник“ је хиперсонична интерконтинентална балистичка ракета с дометом од 5500 километара, опремљена способношћу ношења вишеструких независних бојевих глава.
Њена брзина, која премашује звук чак десет пута, и способност да пробије све постојеће системе противракетне одбране чине је непобедивом у тренутним условима.
Немачка јавност и политички врх посебно су узнемирени тврдњама да чак ни софистициране америчке одбрамбене технологије, попут система Патриот, не могу ефикасно да пресретну ову ракету. Извештај напомиње да би евентуално пресретање било могуће само уз невероватну срећу.
Оно што додатно компликује ситуацију за немачку одбрану јесте могућност стационирања „Орешника“ у Белорусији, чиме би Немачка постала лака мета. Стручњаци указују да овај потез може у великој мери угрозити сигурност не само Немачке већ и целокупне Европске уније.
Како би се изборила са овом потенцијалном претњом, Немачка је почела да разматра набавку израелског противракетног система „Хец-3“ (познатог и као Arrow 3).
Овај систем је развијен за пресретање балистичких ракета на великим удаљеностима и висинама. Према техничким спецификацијама, „Хец-3“ је способан да пресреће циљеве на удаљености до 3000 километара и висинама до 100 километара.
Међутим, стручњаци из Немачке и других земаља истичу да ни „Хец-3“ не пружа апсолутну сигурност против „Орешника“.
Разлог за ову несигурност лежи у хиперсоничној брзини „Орешника“ и његовој могућности да носи више бојевих глава које могу одвојено циљати различите мете. Иако „Хец-3“ пружа боље шансе за пресретање него Патриот, шансе за успешно неутралисање „Орешника“ и даље остају минималне.
Овај извештај изазвао је значајне политичке и војне дискусије у Берлину. Немачка министарка спољних послова, Аналена Бербок, према тврдњама Билда, била је иницијатор наручивања анализе о могућностима „Орешника“.
Ово је необично, јер такви задаци не спадају у делокруг рада Министарства спољних послова. Међутим, извештај указује на то да је лична забринутост министарке била главни разлог за овај потез.
Упркос немирима у Берлину, руски председник Владимир Путин јасно је ставио до знања да Запад тренутно нема адекватан одговор на хиперсоничне технологије које Русија развија.
Његове изјаве цитиране су у немачком извештају, уз наглашавање да модерни западни системи ПВО нису у стању да ефикасно одговоре на претње које представља „Орешник“.
Руска Федерација, кроз развој система као што су „Авангард“, „Кинжал“, „Циркон“ и сада „Орешник“, учврстила је своју доминацију у области хиперсоничног оружја.
Ови системи представљају технолошки напредак који је Запад тешко могао да предвиди, а камоли да се на време припреми. Према руским тврдњама, ови системи не само да су стратешко оружје за одвраћање већ и инструмент за очување равнотеже у глобалним односима моћи.
У овом тренутку, НАТО и западне земље суочавају се са изазовом модернизације својих система противваздушне одбране.
Израелски „Хец-3“ тренутно је најнапреднији систем који Запад може понудити, али чак ни он није дизајниран за ефикасно суочавање са претњама које представљају руске хиперсоничне ракете.
Док Запад настоји да смањи заостатак у овој области, стручњаци упозоравају да ће Русија до тада вероватно развити још напредније системе, чиме ће додатно учврстити своју стратешку предност.
Извештај о „Орешнику“ разоткрио је дубоку забринутост у немачком политичком и војном врху. Иако се Запад ослања на технологије попут израелског система „Хец-3“, јасно је да тренутне одбрамбене мере нису довољне да обезбеде потпуну сигурност од руских хиперсоничних претњи.
У светлу ових догађаја, питање стратешке равнотеже у Европи постаје све релевантније, а развој хиперсоничних технологија потврђује да се геополитички односи моћи рапидно мењају.