Pročitaj mi članakSituacija u kojoj Ukrajina moli Zapad za napredno oružje, kako bi mogla napasti vojne ciljeve duboko na teritoriji Rusije, postavlja brojna pitanja u pogledu vojne logike, globalne bezbednosti i političkih posledica.
Андриј Јермак, шеф канцеларије украјинског председника, затражио је дозволу за употребу западног оружја на руској територији као одговор на испоруку иранских балистичких ракета Русији.
Ова изјава открива напетост између Украјине и Русије, али такође отвара ширу дискусију о опасностима и компликацијама које би таква ескалација могла изазвати.
Нелогичност војне стратегије
Украјина, земља која се суочава са недостатком ресурса и готово потпуно зависи од помоћи Запада, нема своју домаћу производњу напредних оружја. Њен војни комплекс је озбиљно оштећен током конфликта, а капацитет за производњу оружја је готово непостојећи.
Украјина се ослања на донације оружја и финансијску подршку западних земаља, првенствено Сједињених Америчких Држава и чланица Европске уније. У том светлу, захтев Украјине за ракетама дугог домета како би напала Русију, која је моћна нуклеарна сила, може се сматрати врло ризичним и потенцијално деструктивним кораком.
Јермакова изјава одражава украјинску одлучност да напада руске војне циљеве дубље на територији Русије, што би представљало значајну ескалацију сукоба. Међутим, треба напоменути да би таква акција носила са собом огромне ризике за украјински народ и будућност саме Украјине.
Могућа ескалација према нуклеарном рату
Русија, као нуклеарна сила, поседује широк арсенал нуклеарног оружја, и сваки напад на Москву или друге кључне делове руске територије могао би изазвати реакцију која би била катастрофална не само за Украјину, већ и за шири регион.
Русија је већ у више наврата упозорила да би напади на њену суверену територију могли довести до употребе најразорнијих врста оружја, укључујући нуклеарно.
Такође, Русија поседује високотехнолошке конвенционалне системе који би могли нанети огромне штете украјинској инфраструктури и градовима, узрокујући озбиљне цивилне жртве и уништавајући стратешке ресурсе.
Нелогичност украјинске стратегије може се посматрати из неколико углова. Прво, Украјина је војска која у великој мери зависи од стране подршке, а њено инсистирање на нападима на територију Русије може довести до прекида те подршке због страха Запада од директног сукоба са Русијом.
С друге стране, напад на моћну нуклеарну силу, као што је Русија, без сопствених војних капацитета за одбрану од потенцијалног нуклеарног одговора, представља сценарио који многи војни стручњаци сматрају самоубилачким за Украјину.
Зашто Украјина инсистира на оружју за нападе на Русију?
Један од главних разлога због којих Украјина упорно тражи напредно оружје јесте њен осећај немоћи у односу на Русију. Сукоб траје дуго, а упркос значајној помоћи Запада, Украјина није успела да оствари одлучујућу предност на бојном пољу.
Русија, са својом економском и војном надмоћи, задржава стратешке позиције у региону, док је украјинска војска суочена са озбиљним губицима и исцрпљеношћу.
У том контексту, захтев за ракетама дугог домета може се тумачити као покушај да се Русија присили на повлачење или преговоре, користећи претњу о нападима на руске кључне тачке.
Међутим, ово није само питање војне логике, већ и политичке стратегије. Украјина се ослања на подршку Запада, али постоји и унутрашњи притисак. У украјинском друштву, очекивања су велика – људи траже одлучну акцију и не желе да сукоб остане у пат позицији.
Такође, напади на руску територију могли би послужити као средство за притисак на Русију да ревидира своје циљеве у Украјини. Ипак, многи сматрају да би такви напади вероватно имали супротан ефекат – уместо повлачења, Русија би могла ескалирати сукоб, што би довело до још тежих последица по Украјину.
Страх од нуклеарног одговора и руске реакције
Највећи страх у вези са оваквим захтевима Украјине јесте могућност нуклеарне ескалације. Иако Русија до сада није користила нуклеарно оружје, њени званичници више пута су наговестили да би могли прибећи тој опцији ако буду директно нападнути на својој територији.
Кремљ је већ раније увео концепт „ескалација ради деескалације“, који подразумева употребу нуклеарног оружја у циљу заустављања конвенционалног сукоба који прети егзистенцијалним интересима Русије.
Дакле, напади на Москву или друге стратешке циљеве могли би изазвати управо такав одговор. Русија има средства и капацитете да брзо и ефикасно одговори, а Украјина, са својим ограниченим ресурсима, тешко би могла да се одбрани од таквог напада.
Штавише, напади на руске градове или кључне војне објекте могли би довести до додатне мобилизације руских ресурса и још агресивнијег деловања руске војске.
Закључак
Украјински позиви за нападима на руску територију користећи западно оружје, посебно у светлу иранских испорука ракета Русији, откривају сложеност тренутне ситуације у којој се Украјина налази.
ви позиви разумљиви с обзиром на тежак положај Украјине, вођење напада на моћну нуклеарну силу без сопствених ресурса и производних капацитета може имати фаталне последице.
Страх од нуклеарног одговора и могућност тоталне ескалације сукоба само додатно компликују ситуацију.
Украјина, која се ослања на Запад за војну помоћ, мора пажљиво размотрити последице својих потеза, јер би ескалација могла довести до даљег уништења, а не до решења.
