Прочитај ми чланак

ОПАСНО И ПО СРБИЈУ: Ердоганова хоботница Муслиманске браће у ЕУ и на Балкану

0

Ако неко мисли да је доласком на власт нове “демократске” владе у Тунису, свргавањем Мурсија или доласком на власт младог катарског емира Тамима бин Хамада Ал-Танија престало ширење утицаја ове вјерско хоботнице Муслиманске браће и сличних организација у Европи и свијету, онда живи у опасној заблуди.

 

Заправо, није све ни почело с Ердоганом, иако је он с већим жаром од пријашњих турских владара “ширио утицај” на подручју бившег Османског Царства и шире, јер је током протеклих неколико десетљећа Анкара створила мрежу политичких и вјерских организација у Европи које су привукле милионе људи из Турске и утицале на локално исламско становништво, које из њима знаних разлога на бивше тлачитеље и владаре гледа као на спаситеље.

Финансијском и сваком другом врстом помоћи, Турска покушавају утицати на политике европских држава, промовисати радикалну исламизацију Европске уније. Анкара плански искориштава своје држављане и оне који поздрављају турске иницијативе за домаће политичке сврхе.

На примјер, уочи референдума о измјени устава Турске власти Немачке, Холандије и Данске нису допустиле министрима турске владе да говоре пред својим сународњацима. Ипак, 16. априла (травња) је више од 63% немачких Турака изашло на референдум и гласало је за јачање предсједничких овлашћења.

Прикупите новац, шаљите милитанте у Сирију и шпијунирајте

У интерактивној карти исламизма (коју можете отворити у дну текста) наводи се како у земљама ЕУ дјелују 24 организације које су повезане с властима Турске. Уз њих, ту су и оне на у земљама бивше Југославије, тако да тој бројци треба додати џамију у Љубљани, те по једну организацију у Сарајеву, Новом Пазару и Скопљу. Нагласимо да говоримо о потврђеним и провјереним подацима и само о организацијама за које се зна да изравно дјелују под покровитељством и упутама турске владе.

Анкара покушава контролирати турско становништво у иностранству, али не само, извозећи своје политичке ратове и напетости у Европу, рекли су стручњаци који прате и документирају активности исламистичких покрета и организација у Европи.

Овдје се не доводи у питање ислам као религија, него кориштење радикалног ислама Муслиманске браће у политичке сврхе и јачање турског утицаја на Европу.

У Европи се турске организације могу подијелити на политичке странке, исламистичке организације под службеним надзором Канцеларије за вјерска питања Турске и Исламске заједнице, које су формално независне од Анкаре, али промовишу њену политику и финансиране од турске владајуће странке.

Ријеч је о организацијама којима изравно управља турска влада. Њихова мрежа постоји деценијама и увек је била намијењена контроли турског становништва изван земље. Прије него што су Муслиманске браће преузели власт у Турској, контролисане вјерске организације су дјеловале као секуларни савезници разних структура Муслиманске браће.

Након што је турска влада преузела контролу над Дијанетом, Канцеларијомза вјерска питања Турске, који контролише више од 2000 џамија и организација, посао се знатно проширио. Дијанет данас има четвероструко већи буџет него 2006. и запошљава више људи него икад.

Наравно, већина организација настаје у Немачкој, гдје живи највећа турска дијаспора у Европи и према службеним подацима броји око 3 милиона људи. У тој земљи дјелује 5 организација којима на један или други начин управља Анкара. У Келну, на западу Немачке, налази се сједиште Савез европских турских демократа (УЕТД).

УЕТД

УЕТД је основан 2004. године, а организација дјелује и у Француској, Белгији, Аустрији, Холандијој и Великој Британији. У Европи ова организација промовише интересе садашњег предсједника Ердогана и увјерава Турке да га подрже. На примјер, једна од посљедњих објава на службеној интернетској страници УЕТД-а је снажна подршка турској кампањи у сјеверној Сирији.

Сестринска организација Савеза европских турских демократа је аустријска је странка Покрет за будућност, која се појавила прошле године. Већина вођа странке су чланови вјерске организације Турско-исламске уније за културну и јавну сурадњу у Аустрији ). Прошле су године аустријске власти покренуле истрагу о овој организацији и АТИБ оптужиле за шпијунажу.

Вођа организације је морао напустити Аустрију. Сада је води други службеник турске амбасаде – савјетник Фатих Мехмет Карадас. Према публикацији Висеградпост, АТИБ извештаје подноси изравно Канцеларији за вјерска питања Турске, од које добива новац, као и упуте које прима преко амбасаде.

Осим тога, АТИБ не само да промовише идеје о исламу у Аустрији већ се бави и политиком. “Добри” Турци са стајалишта владајуће турске Странке правде и развитка, који су као деца дијаспоре рођене у Аустрији, након што добију аустријско држављанство, одмах приме и турске пасоше. То се чини тако да им не треба виза за Турску и да могу гласати у Аустрији. Зна се за најмање 90 хиљада Турака с незаконитим двојним држављанством. Аустријске власти кажу да су тачне бројке непознате, али их то и не смета, јер је изборни потенцијал новопридошлих Турака у Аустрији врло мали, пише Висеградпост.

Аустријска странка Покрет за будућност добива новац од турског парламента и провладине Странке правде и развитка и њезина члана Метина Келенка. Лидер странке Покрет за будућност у Аустрији, Аднан Динçер, изјавио је након покушаја војног удара у Турској 2016. године како Европа треба поштивати право предсједника Ердогана на освету, укључујући и масовна хапшења.

Турско-исламска унија за вјерске послове (ДИТИБ) са сједиштем у Келну је највећа исламска организација у Немачкој и као огранак турског Дијанета дјелује још од 1984. ДИТИБ управља трећином свих џамија у земљи, њих 970.

Имаме именује ДИТИБ и службенике Канцеларије за вјерска питања Турске. Као што је показало искуство, ови имами шире не само конзервативно, него често и радикално тумачење ислама. У 2016. је најмногољуднија савезна држава у Немачкој, Сјеверна Рајна-Вестфалија, престала сарадњу с Турско-исламском унијом за вјерске послове (ДИТИБ) у пројекту у борби против екстремизма. Разлог је био једноставан, ДИТИБ је и сам подупирао радикални ислам и дијелио штампана издања Канцеларије за вјерска питања Турске која славе мучеништво у име ислама.

Осим тога, како исте године открива немачки Ди велте, имами Турско-исламске уније за вјерска питања (ДИТИБ) су судјеловали у шпијунажи за рачун турске владе. Дужносник задужен за државну безбедност је за немачки лист тада рекао како турска обавјештајна служба МИТ има око шест хиљада доушника који су активни у Немачкој.

Исламска заједница Мили Герус (ИГМГ) представља интересе већине муслимана у Немачкој, углавном турског подријетла. Организација блиско сарађује с челником немачког одјела Муслиманске браће, Ибрахимом Ал-Зајатом, чија је сестра удата за једног од лидера ове заједнице. Тужитељство већ неколико година истражује Исламску заједницу Мили Герус , која прикупља новац за исламистичке групее и дјелује у 13 европских земаља.

Питање је колико су ефикасне турске исламистичке организације које промовишу “турски” ислам, а које су постале део спољне политике Анкаре?

Као што показују студије немачке владе, оне су прилично дјелотворне. Тако је 95% анкетираних “немачких” Турака сигурно да треба очувати турски идентитет, што можда и не би требало бити спорно. Међутим, 47% их је изјавило како им је шеријат важнији од немачких закона, 54% испитаника сматра да је ислам једина права религија на свијету, а још 20% вјерује да Запад представља пријетњу исламу. Према мишљењу 7% испитаника, “оружани џихад” је допуштен у сврху ширења ислама.

Турски усељеници су 2016. у Берлину основали странку Савез немачких демократа (АДД). То се догодило након што је Бундестаг масакр над Арменцима у Турској 1915. и 1916. признао као геноцид. Ова нова странка у Немачкој припада галаксији провладине турске Странке правде и развитка, односно Муслиманске браће. Један од главних циљева странке је постизање двојног држављанства у Немачкој.

АДД се у Немачкој бори против противника Реџепа Ердогана и на сваки могући начин промовише његову политику. Наиме, уочи парламентарних избора у Немачкој у септембру (рујну) прошле године је Савез немачких демократа (АДД) позвао локалне Турке да подрже апел предсједника Турске и да не гласују за странке које се противе политици Ердогана. Осим тога, неколико дана прије избора се активисти Савеза немачких демократа појавили на улицама градова у Сјеверној Рајни-Вестфалији у “Ердоган-мобилу”, аутомобилу с ликом турског предсједника и логотипом странке. Ова акција није донијела важне бодове Савезу немачких демократа и на изборима у Сјеверној Рајни-Вестфалији је АДД добио само 0,15 посто гласова.

Други примјер отворене потпоре турском предсједнику је холандска странка Думаи (ДЕНК). Основали су је имигранти Селџук Ататурк и Тунахан Кузу. Када је холандски парламент гласао о упућивању жалбе турским властима којом се тражило ослобађање Танера Кyлyџа, челника огранка Амнести интернешнла. хапшен је у Турској због оптужби за судјеловање у неуспјелом пучу 2016. године и сарадњу с клериком Фетхулахом Гуленом. ДЕНК се позиционирала као странка за имигранте и била је једина политичка сила у парламенту која се противила жалби холандског парламента.

Прије тога је оснивач странке, Тунахан Кузу, постао познат по, увјетно речено, међународном скандалу, када се током његова посјета Холандијој 2016. године одбио руковати израелским премијером Бењамином Нетанyахуом. Сама странка најављује провокативне циљеве. На примјер, ДЕНК заговара да се концепт интеграције имиграната замијени концептом узајамног прихваћања. Предлаже и организирање посебне “полиције за борбу против расизма”, која би се борила и против исламофобије. У ствари, радикални исламисти исламофобију само користе како би стекли што веће слободе и имали што већи утицај на већинско умјерено муслиманско становништво. Ова се тактика се показала више него дјелотворном и под изговором “заштите људских права и слобода” и “борбе против исламофобије” се на крају не бране права већине европских муслимана, који често и не наглашавају своју вјерску припадност, него радикалних исламистичких групеа.

Анкара данас финансира пет странака у Европи. Осим Холандије, Немачке и Аустрије, оне постоје у Француској, Бугарској и Грчкој. То је признао и сам турски лидер Ердоган. Турска влада “помаже” неким странкама на Балкану и Европи, али само онима које дијеле идеологију Странке правде и развитка, односно Муслиманске браће, што је рекао турски предсједник овог лета у интервјуу за албанску телевизију.

Колико Анкара потроши на промицију својих идеја и контролисање својих сународњака у Европи је непозната бројка. Међутим, ток новца се може пратити преко буџета Дијанета и државне добротворне агенције ТИКА.

Укупна службени буџет Канцеларије за вјерска питања Турске је 2017. износио 1,7 милијарди долара, а ТИКА је само за европске пројекте проведене 2015. добила 222 милиона долара. Ријеч је о државној агенцији која се у ствари бави турском експанзијом у турском говорном подручју у свијету, што чини изградњом школа у којима млади уче турски језик и ислам како га тумаче Муслиманска браћа.

ТИКА у Европи дјелује углавном на Балкану. Највише средстава је 2015. потрошено на пројекте у Албанији, Босни и Херцеговини, Македонији и на Косову у Србији.

Један од показатеља како је политика турског предсједника постала националистичка и империјалистичка су представници радикалне организације “Сиви вукови”, који се појављују у готово свим регијама којима Турска пружа добротворну помоћ. На примјер, члан “Сивих вукова” Дениз Гизел није посјетио само Јордан, него и туркоманска говорна подручја у Русији, Казахстану и Киргистану, али и Косову и Македонији.

Посете су били службени, а “Сиви вукови”, који се нису ни скривали, судјеловали су на конференцијама, састанцима и доносили образовну литературу школама. Овог је мјесеца Дениз Гизел објавио фотографије недавних излета на друштвеним мрежама, међу којима су били Македонија, Косово и Метохија и Финска.

Карта исламизма “Сиве вукове” повезује с француском Странком једнакости и правде (ПЕЈ). Према француском листу Ле Фигаро, ову је странку утемељила турска владајућа Странка правде и развитка. На примјер, на изборима 2015. године се ПЕЈ активно залагао за укидање забране ношења хијаба и халал јеловника у школама.

Подсјетимо да пријетња Муслиманске браће није ништа мање опасна од вехабијских и селафијаских џамија, медреса, организација и фондација које финанцира Саудијска Арабија.

Међутим, то није све за што се може окривити Анкару, обзиром да су неки захтјеви и оправдани. Наиме, турске власти не само да покушавају користити своје европске организације за рјешавање унутарњих проблема, него и утицати на унутарашњу политику земаља ЕУ, али и застрашити противнике.

Почеком јануара (сијечња) је у Немачкој неидентифицирана особа пуцала на возило којег је возиофудбалера курдског подријетла Дениза Накија. Де велте пише како су два метка погодила аутомобил, који је готово прешао на супротну траку. Тренутно полиција истражује инцидент. Де велт подсјећа како фудбалер је одавно жестоки критичар турског предсједника због његове политике против Курда. Прије је Дениз Накија играо за Ст. Паули у другој лиги, а потом се преселио у другу лигу турског фудбала у тим из курдског града Диyарбакира. Ни у Турској фудбалер није престао нападати предсједника, због чега га је локални суд осудио на условну казну због наводне пропаганде Курдске радничке странке. У Немачкој је спортиста био у посјети породици и вјерује се да је напад политички мотивисан. Према многима оптужбе нису неутемељене.

Крајем прошле године је немачка телевизија ЗДФ провела истрагу и утврдила да криминална групеа позната као “Османска Немачка” има изравне везе с турском Странком правде и развитка и Метином Келенком, који финанцира о аустријски Покрет за будућност. Метин Келенк се чак појавио на Фејсбук фотографијама Селџука Цана Сахина у друштву криминалаца “Османске Немачке”.

У мају (свибњу) 2016. је полиција пресрела терет оружја, укључујући митраљезе, које је припадало турској криминалној организацији “Османска Немачка”, а испоставило се да је новац за робу осигурао провладин турски политичар. Наиме, Метин Келенк није обичан члан Странке правде и развитка, јер је пријатељ из дјетињства предсједника Ердогана и много година га прати на његовом путу до предсједничког Олимпа. Тако је предсједник Турске итекако свјестан свега што се догађа у Европи.

Неки стручњаци у Немачкој вјерују да су турска експанзија и утицај Анкаре претјерани. На примјер, од 1,4 милиона Турака који у могли гласати на референдуму о промјени турског устава је само 400 хиљада подржало Ердогана. Међутим, то је такође пуно

Стручњаци објашњавају такву слабу потпору интеграцији Турака у Европи и њиховим карактеристикама. Многи су са собом донијели своје политичке ставове, а већина их је дошла у Немачку из сиромашнијих региона у Турској, што често значи да су при избору религиозни и конзервативни.

За Европљане је турски предсједник углавном лош и аутократа, често и диктатор. Међутим, ни Ердоган не остаје дужан.

“Европљани неће својим улицама моћи ходати сигурно, ако Европска унија не промијени своју политику према Турској”, изјавио је Ердоган, очито знајући да може покренути “свети рат” у Старом свијету. Анкара, као о свом “адуту”, отворено говори о милионима избјеглица. Они могу напустити Турску и слободно отпутовати у Европу и ЕУ. Да се то не догоди, Европска унија је радије платила милијарде долара субвенција Анкари.

Неке европске владе преиспитују своје односе с организацијама које контролише Ердоган и забрањује њихово финансирање из Турске. Друге су прошле године, током избора, браниле улазак неких политичара из турске провладине странке .

Ташко је процијенити које су од ова два огранка радикалног ислама опаснија, али то није ни важно. Европска унија очигледно неће реаговати ни на који начин, него то морају учинити земље чланице ЕУ и југоисточне Европе одлукама у својим националним парламентима. Тек онда можемо говорити о одређеној разини сигурности и одлучним покушајима да се искоријене радикалне исламистичке организације, који  ислам злоупотребљују у дневнополитичке сврхе.

Интерактивна карта исламистичких џамија, организација и културних центара које финансирају Муслиманска браћа и Турска