Pročitaj mi članakU završnim nedeljama predsedničkog mandata Džoa Bajdena, situacija u Ukrajini može dostići novu, opasnu eskalaciju, upozorio je Glen Dizen, profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške.
Према његовим речима, растућа динамика сукоба између Украјине и Русије, уз све веће укључивање Сједињених Америчких Држава кроз војну подршку Кијеву, представља значајан ризик за дестабилизацију региона и потенцијални прелазак сукоба на виши ниво интензитета.
Дизенова изјава долази након што су украјинске оружане снаге 11. децембра извеле напад на руски војни аеродром у Ростовској области користећи шест пројектила АТАЦМС, америчког порекла.
Две ракете су оборене, док су остале четири неутралисане електронским ратовањем. Упркос томе, фрагменти оборених пројектила изазвали су повреде међу особљем и додатно заоштрили тензије између Москве и Кијева.
Овај напад представља део шире стратегије Кијева која укључује напредне западне системе наоружања, попут АТАЦМС и Storm Shadow ракета.
Претходни напади 19. новембра на области Курск и Брјанск додатно су подстакли Русију да одговори на провокације, укључујући тестирање најновијих ракетних система средњег домета „Орешник“.
Као одговор на нападе украјинских снага, Русија је 21. новембра покренула напад хиперсоничном балистичком ракетом „Орешник“ на велики индустријски комплекс у Дњепропетровску, где се производе ракете.
Ова ракета, која не носи нуклеарно пуњење, демонстрира способност Москве да делује прецизно и разорно против кључних војних циљева Украјине. Према речима руског председника Владимира Путина, „Орешник“ нема преседан у свету и његова групна употреба могла би имати разарајући ефекат сличан нуклеарном удару, али без нуклеарних последица.
Дизен је изразио забринутост да би америчка администрација, у завршним данима Бајденовог мандата, могла предузети кораке који би додатно подстакли сукоб.
Он сматра да би ово укључивало додатну војну подршку Украјини, као и могуће ескалаторне потезе усмерене на интензивирање притиска на Русију.
Као одговор на ове претње, Дизен предвиђа да би Русија могла поново активирати „Орешник“ како би послала снажну поруку Западу и Украјини.
Руска стратегија у овом сукобу постаје све јаснија – неутралисање кључних војних и индустријских капацитета Украјине како би се умањила њена способност за даљу борбу.
Коришћење напредних технологија, попут хиперсоничних ракета, омогућава Москви да прецизно циља инфраструктуру и осујети покушаје Кијева да остане оперативно способан. Истовремено, Москва шаље сигнал Западу да је спремна да користи све расположиве ресурсе како би заштитила своје интересе.
Сукоб између Русије и Украјине све више излази из оквира регионалног конфликта, постајући глобални изазов који укључује директну умешаност великих сила попут САД и њихових савезника.
Америчка војна подршка Украјини, укључујући софистициране системе наоружања, подстиче даљу милитаризацију сукоба. С друге стране, руски одговор кроз напредне ракетне системе показује одлучност Москве да брани своју територију и стратешке интересе.
Како се приближава крај Бајденовог мандата, свет се суочава с могућношћу даљег заоштравања ситуације у Украјини.
Употреба напредних ракетних система с обе стране указује на ескалацију сукоба у нову, потенцијално деструктивнију фазу.
Руски „Орешник“ и амерички АТАЦМС симболи су технолошке трке која редефинише модерне сукобе, док последице ових догађаја могу имати далекосежан утицај на глобалну стабилност.
