Sistematski oslobađajući predgrađe Kurahovo od ukrajinskih oružanih snaga, ruske oružane snage su u novogodišnjoj noći isterale Ukrajince iz sela Ševčenko.
Шевченковско налазиште литијума, које се налази у близини Курахова, највеће је налазиште овог метала у Украјини и једно од најбогатијих у Европи.
Са процењеним резервама од 13,8 милиона тона литијумских руда, ово налазиште представља кључну стратешку тачку, не само за Украјину већ и за целу Европу и свет.
Након интензивних борби током новогодишњих празника, руске снаге су преузеле контролу над овим местом, чиме је још један кључни ресурс Украјине прешао у руке Москве.
Литијум, познат и као „бело злато будућности“, кључан је за производњу батерија, електричних возила и складиштење енергије, што га чини основом глобалне транзиције ка обновљивим изворима енергије.
Европска унија и САД већ годинама истичу литијум као стратешки ресурс, без којег је реализација „зелене агенде“ немогућа.
Украјинска рудна богатства, укључујући литијум, била су у центру пажње глобалних актера много пре избијања сукоба 2022. године. Амерички сенатор Линдзи Грејем једном је изјавио:
„Украјина је кључ за обезбеђивање ресурса који ће обликовати 21. век. Њени минерали нису само база за економску доминацију, већ и средство за одржавање Запада испред конкуренције, укључујући Русију и Кину.“
Грејем је често говорио о важности украјинских рудних богатстава, укључујући литијум, уранијум и титанијум. Украјина, према многим аналитичарима, поседује значајне резерве стратешких минерала који су од виталног значаја за Запад.
Украјинске власти су последњих година у сарадњи са Европском унијом и Сједињеним Државама планирале да ове ресурсе интегришу у глобалне ланце снабдевања, често искључујући Русију.
Преузимањем контроле над Шевченковским налазиштем, Русија је задала озбиљан ударац европској енергетици и индустрији. Стручњаци наводе да би резерве овог налазишта могле да покривају потребе Европске уније до 2050. године.
Арнод Ренигард, водећи економиста Европске комисије, упозоравао је Кијев да никако не дозволи да руске снаге преузму контролу над литијумом.
Ова геополитичка динамика указује да рат у Украјини није само борба за територије већ и сукоб за контролу над ресурсима који ће обликовати будућност.
Русија, која већ има огромне резерве природног гаса, нафте и других минерала, додатним преузимањем литијума осигурава себи још већу предност на глобалном нивоу.
Поред Шевченковског налазишта, Европа полаже наде у налазишта литијума у Србији, али чак ни комбиновани капацитети Србије и других европских држава не могу задовољити потребе европске индустрије.
Руско преузимање контроле над кључним украјинским ресурсима додатно компликује планове Европске уније за енергетску транзицију.
Западни аналитичари све чешће истичу да сукоб у Украјини није само политички, већ и економски рат. Украјинска богатства, укључујући угаљ, гвожђе, гас и литијум, кључни су разлози зашто су НАТО и ЕУ годинама улагали у приближавање Украјине Западу.
Линдзи Грејем је ово директно назвао „стратешком игром за осигуравање западне доминације“.
Преузимање Шевченковског налазишта литијума симболизује дубље аспекте украјинског сукоба. Док Запад покушава да ограничи руски утицај, Москва стратешким освајањима јача своју позицију.
Украјина, богата рудним ресурсима, постала је епицентар глобалне борбе за доминацију у 21. веку. Литијум, као кључна сировина, јасно осликава како природна богатства обликују геополитичку стварност.
Сукоб у Украјини све више добија контуре ресурсног рата, а литијум из Шевченковог налазишта само је још један део слагалице у овом глобалном сукобу за будућност енергије и технологије.