Прочитај ми чланак

Огроман број Финаца је против војних база НАТО и а-бомби у својој земљи

0

Фински политичар и новинар Антеро Еерола о политичком заокрету званичног Хелсинкија

Финску су деценијама доживљавали као најнеутралнију и најумеренију државу у Европи где људи живе у срећи и благостању.

Тихи политички живот ове државе на северу Европе, након парламентарних изборa 2022. године почео је да се радикализује. Делимично зато што се у владајућој коалицији нашла десничарска Странка Финаца (позната и као Истински Финци) финска варијанта немачког АФД-а (Алтернативе за Немачку) – држава је одустала од неутралног статуса и ушла у НАТО; нова влада прогласила је да намерава кресање социјалних давања и план да нагло пооштри мигрециону политику.О новим ветровима који дувају у некада мирном Суомију разговарамо са финским новинаром и послаником престоног града Антером Ееролом из партије Лева алијанса која је најсличнија немачкој партији Левица – Die Linke.

*  У финској су у току кардиналне измене вектора развоја државе. Земља је добила нову коалициону владу. Актуелни председник Саули Нинисте завршва своју председничку владавину након два мандата. „Лева алијанса“ била је и у претходној коалицијоној влади. Како оцењујете активности прошле владе?

– Она је остварила много тога у унутрашњој политици у првом реду побољшала је квалитет живота: повећали смо пензије, инвестирали смо у образовање и социјалну сферу, а повећана је и запосленост становништва. Међутим, на рад коалиције утицале су појаве које од нас нису зависиле. Пандемија и рат у Украјини.

Влада Сане Марин снашла се веома добро, прошла је са Финском кроз пандемију, нашла је добар баланс између ограничења и жеље да друштво остане отворено.

Друга је ствар је оно што се догодило у Украјини 24. фебруара прошле године. После тих догађаја, влада је подржала ступање у НАТО, што сматрам великом грешком. Мали број посланика је гласао против учлањења у НАТО, а готово су сви били из наше партије, иако је око половине наших посланика гласало за чланство у НАТО.

На крају имамо: значајна достигнућа у унутрашњој политици када говоримо о изградњи државе и свеопштег благостања, док је у спољној политици и у политици безбедности и одбране учињена грешка. Сматрам да је било потребно задржати претходни вишегодишњи курс умереног приступа.

* Како оцењујете рад председника Саули Нинистеа?

– Он је био добар председник скоро до краја његовог мандата, све до момента када је подржао ступање државе у НАТО. Нинисте је дуго изналазио добар баланс између Запада и Истока. Имао је прилично велики ауторитет међу светским лидерима. Чим је почела украјинска криза у пролеће 2014. године он је био једини шеф државе који је путовао у Москву, а потом у Украјину. Заиста је играо улогу посредника и покушавао да пронађе излаз из украјинске кризе. Током његове владавине одржан је самит Владимира Путина и Доналда Трампа у Хелсинкију.

Нинисте је играо конструктивну улогу. Међутим, све се променило у пролеће прошле године. Наравно, на њега је био извршен притисак споља…

* Нова коалиција је изашла са програмом који је одмах изазвао широку критику. Поред осталог, под ударом критике нашла се жеља нове владе да смањи социјална давања и нагло пооштри услове миграције у Финску. Зашто нова влада захтева пооштравање миграционих мера?

– Искључиво зато што члан коалиције Истински Финци, који су крајња десница, желе ограничавање сваке миграције у Финску као такве. Они су против било које миграције и то треба разумети. То је идеолошки, а не економски захтев.

То је у одређеној мери у колизији са њиховим партијским савезницима и коалиционим партнерима – Партији народне коалиције (Kokoomus), која заступа интересе крупног капитала који је пак заинтересован за прилив јефтине радне снаге.

Истовремено се у штампи догодио скандал. Пронађене су старе публикације у којима актуелни министари из странке Истински Финци дају расистичке изјаве, што су снажно осудили други чланови владајуће коалиције – Шведска народна партија. Због тога је министар привреде само након 11 дана проведених на тој дужности морао да напусти коалициону владу, чим се испоставило да је једва скривао своје симпатије према нацистима. Ми левичари смо знали за то, међутим, то је из неких разлога било велико изненађење за мејн стрим медије.

* Како финска јавност и Лева алијанса виде решење конфликта у Украјини?

– Тренутно се у финској јавности не расправља о томе како је могуће завршити рат у Украјини. Постоји, рекао бих, неоправдана вера да ће Украјина на крају крајева победити у том рату и моћи у потпуности да поврати границе из 1991. године – међутим, то није реализам.

Фински медији не пишу о било каквим иницијативама које би биле усмерене на мир или макар прекид ватре, иако таквих иницијатива стално има: оне долазе из Бразила, Кине, чак и Авфрике. У америчким медијима стално се расправља како је могуће пронаћи излаз из настале ситуације. Постоје и тајни преговори између САД и Русије, како смо успели да сазнамо из америчких вести које је објавила телевизија NBC.

А код нас се стиче утисак да само желимо наставак рата.

* Јачање деснице је општеевропска слика?

У одређеном смислу да, на пример, Француска – Ле Пен, Италија, Шведска, АФД у Немачкој.

Међутим, ми такође морамо без било каквих предрасуда ра расправљамо о тој појави у Украјини, да о томе расправљамо без руске пропаганде. Утицај крајње деснице у Украјини је озбиљан проблем. Не треба говорити да су влада или председник такви, али утицај крајње деснице у украјинском друштву уопште није мали.

* Каква будућност очекује Финску у НАТО? Да ли ће бити војних база НАТО на територији државе, укључујући и нуклеарно оружје? Како на то гледају Финци и влада?

– Социолошка истраживања говоре да је огроман број Финаца против војних база НАТО и инсталирања нуклеарног оружја у Финској. На жалост, у чланству Финске у НАТО нема никаквих ограничења, тј. такво инсталирање је могуће, али тешко.

Да ли ће Финска учествовати у планирању нуклеарне политике НАТО – да хоће. Да ли ће Финска учествовати у маневрима укључујући и оне са носачима нуклеарног наоружања? Да, учествоваће. При том ће фински авиони, на пример F-35, моћи да штите потенцијалне носаче нуклеарног оружја, те који ће улазити у финске луке или ће летети у ваздушном простору других држава чланица НАТО.

Али, до директног инсталирања нуклеарних ракета на територији Финске тешко да ће доћи.

Сада се воде преговори о билатералној војној сарадњи између САД и Финске по којој ће по свој прилици бити одобрено америчкој војсци да користи финске војне базе. Такав споразум већ имају Норвешка и САД. Преговори се воде и са Шведском и Данском које такође желе отворити своје војне базе за Сједињене Државе.