Pročitaj mi članakFabio Paneta, član Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB), predložio je da korisnicima digitalnog evra bude dozvoljeno da potroše samo 50 evra po transakciji i da imaju maksimalno mesečno ograničenje potrošnje od samo 1.000 evra ako žele da izbegnu preuzimanje podataka o transakcijama koje ECB evidentira.
Дигитални евро је дигитална валута централне банке (ЦБДЦ) коју је предложила Европска унија (ЕУ) и званичници укључени у пројекат већ су потврдили да ће имати мање анонимности од готовине.
pare-novac-evro-evri
Али током наступа на догађају „Ка законодавном оквиру за дигитални евро“ (који су заједнички организовали Европска комисија (ЕК), извршни огранак ЕУ и ЕЦБ), Панета и други званичници разговарали су о даљим ограничењима за која се надају да ће наметнути када буде почета примена дигиталног евра.
Панета је предложио да ЕЦБ може да види податке о плаћањима између корисника дигиталног евра, али да не задржи личне податке о тим корисницима. Он је указао да би једини начин да корисници дигиталног евра избегну евидентирање података о плаћању био да се држе „плаћања веома мале вредности“.
„Ако дозволимо корисницима да обављају трансакције до рецимо 50 евра са максималним… обимом трансакција у датом временском оквиру који није месечно не више од 1.000 евра… трансакција не више од 50, онда би се могло дискутовати да се то не може евидентирати, али ово је дискусија која ће се наставити“, рекао је Панета.
Поред предлагања строгих ограничења потрошње за кориснике који желе да избегну прикупљање података, Панета је такође предложио рестриктивна ограничења уштеде која би ограничила укупна средства у дигиталном евру корисника на максимално само 3.000 евра.
„Оно о чему разговарамо је могућност увођења ограничења за појединачне кориснике“, рекао је Панета. „На пример, разговарали смо о… многим бројевима… о 3.000 евра“.
Панета је тврдио да су ови лимити штедње неопходни за финансијску стабилност и да би спречили кориснике да пренесу свој новац из банака и од других финансијских посредника.
Други учесник догађаја, немачки министар финансија Кристијан Линднер довео је у питање предложени лимит од 50 евра.
„Мислим да је 50 евра веома рестриктивно“, рекао је Линднер. „Питам се да ли би људи прихватили 50 евра када могу да плате у готовини стотине и… више. Дакле, морамо… веома пажљиво ово проценити. Требало би да уведемо дигитални евро који људи заиста прихватају, а не само креатори политике“.
Међутим, Линднер је такође позвао да дигитални евро буде „програмабилан“. Ово се односи на способност влада или централних банака да програмирају ограничења потрошње или контроле у ЦБДЦ. На пример, ЦБДЦ се може програмирати тако да се може потрошити само код трговаца које је одобрила влада или програмирати да истекне у одређеном временском периоду.
О теми дигиталног евра и приватности (или недостатка) разговарало је неколико званичника на догађају, укључујући Кристин Лагард, председницу ЕЦБ.
Лагардова је признала да је током јавних консултација ЕЦБ-а 43 одсто испитаника оценило приватност као најважнији аспект дигиталног евра.
Али Лагардова је одбацила захтев јавности за истинском приватношћу. Она је рекла да би „дигитални евро могао да реплицира неке функције налик готовини и омогући већу приватност за плаћања мале вредности – ниског ризика, укључујући и плаћања ван мреже“, али је напоменула да се ове заштите приватности неће применити на већину трансакција.
„Потпуна анонимност – као што је то што нуди готовина – по мом мишљењу не изгледа одржива опција“, рекла је Лагардова. „То би било у супротности са другим циљевима јавне политике, као што је осигурање поштовања правила против прања новца и борба против финансирања тероризма. И то би такође учинило практично немогућим ограничавање употребе дигиталног евра као облика улагања – на пример, путем лимита или вишестепених накнада – за које идентитет корисника треба да буде познат.
Дигитални евро је тренутно у фази разматрања, тако да предлози о којима се расправља током овог догађаја нису нужно коначни. Ова фаза разматрања ће се завршити 2023. године, а ЕК је најавила законодавни предлог о дигиталном евру за почетак 2023. ЕЦБ такође планира да почне да тестира дигитални евро 2023. и да га у потпуности уведе 2026. године.
Иако ови предлози за дигитални евро нису коначни, коментари су још један знак да људи који стоје иза ЦБДЦ планирају да их користе за увођење ограничења и функција надзора које нарушавају приватност и дају владама већу контролу над начином на који њихови грађани троше свој новац.
Сједињене Државе (САД) и Кина, две највеће светске економије, обе су потврдиле да њихови ЦБДЦ-ови неће пружити исти ниво приватности као готовина. Кинеска дигитална валута ће пратити податке о трансакцијама осим ако потрошен износ није низак, док ће амерички дигитални долар бити са „провереним идентитетом“ а „не анониман“.
Друге утицајне личности су такође расправљале и хвалиле дистопијске импликације ширења ЦБДЦ-а. Ове импликације укључују дигитални новац који се користи за потпуну централизовану контролу, ЦБДЦ-ове који се користе за контролу онога што људи купују и ЦБДЦ-ове који су повезани са дигиталним идентитетом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 12, 2022
