Прочитај ми чланакПортал Нова економија дошао је до пројекта реконструкције и адаптације Железничке станице у Новом Саду у ком ЦИП тврди се на станици "не уочавају оштећења која би утицала на стабилност објекта" и да су сви планирани радови - безбедни.
Пројектом је за надстрешницу изнад главног улаза предвиђено да се „санира и делимично затвара – постојећи отвори каљеним ламинираним стаклом у инокс потконструкцији са горње стране“, док се са доње стране, како стоји у документу – пуни делови надстрешнице облажу цементним плочама, пише Нова економија.
У документу се наводи да пројектанти нису имали цео оригинални пројекат из 1964. што укључује и део где се налазила надстрешница чији је пад 1. новембра убио 14 људи, а тешко повредио троје.
Упркос изјавама званичника, радови на надстрешници Железничке станице у Новом Саду били су предвиђени пројектом реконструкције и адаптације станице који је радио Институт ЦИП.
У овом пројекту, до ког је дошла Нова економија, ЦИП је навео да је станица затечена у добром стању, што по речима стручњака говори у прилог тези да је носивост објекта нарушена током реконструкције.
Приказ постојећег стања објекта дат је кроз снимање објекта на лицу места, а утврђено је да је станица „у добром стању и да се визуелним посматрањем не уочавају оштећења која би утицала на стабилност објекта“.
Архитекта Слободан Малдини, који је за Нову економију анализирао ЦИП-ов пројекат, каже да то практићно потврђује да је објекат био у реду пре реконструкције.
– Он је пре реконструкције био квалитетан, то су они потписали. Они су примили исправан ‘ауто’, а кад су га испоручили, он се распао – рекао је Малдини за Нову економију.
Према његовим речима, одговорни се „не могу вадити“ на малу вероватноћу да се радило о грешци коју није било могуће приметити.
– Скривена мана може да се покаже после 10 година… ово се десило у кратком временском периоду. Не могу они да се ваде на неку скривену ману – каже Малдини.
Пројектанти без увида у цео оригинални пројекат из 1964.
Из документа се такође види да архивски примерак изворног пројекта из 1964. године за цео објекат није пронађен.
Пројектанту су, уз другу документацију, били доступни само делови архивског пројекта за крило Д. Надстрешница изнад главног улаза била је део крила Б.
Архитекта Малдини каже да се са таквим примерима срео и лично.
– Ти пројекти се чувају у архиву, њима је део архиве у Петроварадину, а део у градској кући Новог Сада, знам из својих случајева – нађем пројекат и неко је исчупао стране, некоме је за нешто требало. То је сасвим могуће, али су морали да инсистирају да се то нађе јер постоји траг, неки писмени запис. Не могу да се ваде на недостатак валидне документације – казао је он.
Непосредно након несреће у Новом Саду, када је у паду надстрешнице на железничкој станици погинуло 14 људи, директор Института ЦИП тврдио је да надстрешница није била предмет реконструкције.
Саобраћајни институт ЦИП није одговорио на питања Нове економије, као ни на позиве за коментар.
У прегледу предвиђених радова на станици, наведено је да је „објекат у грађевинском смислу у добром стању“, али да се „због нове организације простора и услед вишегодишњег неодржавања уочавају оштећења на фасади, крову и у ентеријеру“.
Пројектом је за надстрешницу предвиђено да се „санира и делимично затвара – постојећи отвори каљеним ламинираним стаклом у инокс потконструкцији са горње стране“.
Са доње стране, пуни делови надстрешнице облажу се цементним плочама, види се из документа.
У пројекту Института ЦИП се напомиње да „предвиђени радови не угрожавају стабилност постојећег објекта, као ни аутентичан изглед објекта“.
