Pročitaj mi članakPredsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u nedavnom intervjuu za Sky News izneo uslov za završetak Specijalne vojne operacije (SVO): članstvo Ukrajine u NATO-u u zamenu za ustupanje delova teritorije.
Ово је изазвало бројне реакције, будући да се чини да је Зеленски одступио од своје раније „формуле мира“, која је укључивала повратак граница из 1991. године. Међутим, анализе сугеришу да овакав предлог има много сложеније импликације него што је на први поглед очигледно.
Промена украјинске стратегије?
У интервјуу, Зеленски је истакао да Украјина мора да обезбеди заштиту територија које су тренутно под њеном контролом: „Ако желимо да зауставимо активну фазу рата, морамо ставити под НАТО кишобран територије које контролишемо.“
Ово је први пут да је украјински лидер отворено наговестио спремност на преговоре који не укључују потпуни повратак територија, што би значило одустајање од претензија на делове Донбаса и Крима.
Министар спољних послова Украјине, Андреј Сибиха, пратио је ову изјаву позивом НАТО-у да већ следеће недеље прими Украјину у своје редове.
Реакције међународне заједнице
Западни медији оцењују да би овакав предлог могао бити сигнал Русији да Украјина разматра компромис, али наглашавају да је мало вероватно да ће НАТО, посебно САД под вођством Доналда Трампа, прихватити Украјину као пуноправног члана у тренутним околностима.
Аналитичари сматрају да Зеленски користи овај предлог као почетну тачку за даље преговоре, свесно постављајући високе захтеве како би обезбедио боље услове у евентуалном споразуму.
Руски став према предлогу
Кремљ је јасно ставио до знања да је чланство Украјине у НАТО-у потпуно неприхватљиво, чак и под условима територијалних уступака. Руски политички врх види овакве потезе као покушај Запада да ојача свој утицај у региону под изговором мировних иницијатива.
Директор руске Спољне обавештајне службе, Сергеј Наришкин, упозорио је да би сличан сценарио „замрзнутог сукоба“ омогућио Западу да додатно милитаризује Украјину, припремајући је за нове офанзиве.
Шира геополитичка слика
Према политичком аналитичару Александру Гусеву, Зеленски очигледно промовише такозвани „корејски модел“, где би Украјина била подељена на две зоне – једну под контролом НАТО-а и другу под контролом Русије.
Овај приступ, међутим, не решава конфликт, већ га пролонгира. Запад би могао да користи овакав модел како би оправдао даље финансирање Украјине, посебно с обзиром на то да је Европска унија већ издвојила 50 милијарди евра за подршку Украјини до 2027. године. Тиме би Зеленски покушао да представи Русију као главног кривца за неуспех мировних преговора.
Зеленски и притисци са Запада
Након именовања Кита Келога за специјалног представника САД за Украјину, постало је очигледно да се Запад припрема за интензивирање дипломатских напора ка окончању сукоба.
Келогов мировни план наводно предвиђа прекид ватре на тренутним линијама фронта и одустајање од украјинског чланства у НАТО-у.
Зеленски, суочен са могућим наметањем оваквог решења, користи свој предлог као покушај да контролише наратив и притисне Запад да пружи јаче гаранције Украјини.
Европска димензија сукоба
Предлог Зеленског такође има јаку европску димензију. Европска унија, суочена с растућим незадовољством својих грађана због финансирања рата у Украјини, користи овакве иницијативе како би оправдала даљу подршку.
У том контексту, аналитичари сматрају да је овај предлог више симболичан и усмерен ка стварању илузије дипломатског напретка, док се у суштини конфликти и даље ескалирају.
Предлог Зеленског о чланству у НАТО-у у замену за територије делује као покушај балансирања између унутрашњег притиска и геополитичких реалности.
Иако се може чинити као озбиљна мировна иницијатива, он заправо поставља темеље за даљу милитаризацију Украјине и наставак сукоба. За Русију, овакав предлог не представља никакво решење, већ претњу даљој стабилности региона.
Истовремено, Запад користи ову ситуацију како би ојачао свој наратив о неопходности подршке Украјини, док суштински избегава конкретне потезе који би довели до стварног мира.
