Pročitaj mi članak

Nova velika studija: Nakon svake doze vakcine protiv KOVID-a broj obolelih rastao

0

Velika studija koja je obuhvatila 48.210 zdravstvenih radnika otkrila je značajno povećanje rizika od zaraze KOVID-19 nakon svake doze mRNK vakcina, koje su trebale da štite od virusa.

Студију је водио др Набин Шреста, стручњак за заразне болести са Кливлендске клинике.

Истраживачки тим Кливлендске клинике, познате по својим континуираним истраживањима здравствених радника током и након пандемије, објавио је резултате студије у Оксфордском академском часопису Clinical Infectious Diseases.

Претходне студије сугерисале су да већи број примљених мРНК доза повећава ризик од инфекције вирусом. У овој најновијој студији, тим је анализирао способност мРНК вакцина да заштите од KОВИД-19, пратећи учеснике који су примили дозе формулације за сезону 2023–2024.

Током 17 недеља праћења, истраживачи су анализирали кумулативну инциденцу ЦОВИД-19, узимајући у обзир варијабле као што су тенденција тестирања, старост, пол, фаза пандемије и број претходних доза вакцине. Студија је закључила да ризик од инфекције расте са бројем примљених доза вакцине, а од укупно 48.210 запослених, 2462 (5,1%) је оболело од KОВИД-19 током посматраног периода.

Занимљиво, људи који су већ прележали KОВИД-19 имали су мањи ризик од реинфекције, указујући на предности природног имунитета у односу на вакцине. Као и раније, ризик од инфекције повећавао се са бројем претходно примљених доза.

Ова студија долази у тренутку када расте број доказа да вакцине не само да су биле неефикасне, већ су и потенцијално погоршале ситуацију. Недавна студија објављена у Међународном часопису за теорију, праксу и истраживање вакцина закључила је да су мРНК вакцине “далеко опасније од вируса који би требало да спрече”.

Ови резултати подржавају ранија истраживања која су указала на високе ризике од озбиљних нежељених ефеката, укључујући срчане проблеме и друге озбиљне здравствене компликације. Студија је такође открила да мРНК вакцине могу имати дугорочне негативне ефекте на имуни систем и репродуктивно здравље, са могућношћу промене људског генома у будућим генерацијама.