Прочитај ми чланакИако Русија са Шпанијом има пуно мање економских и трговинских веза од остатка Европске уније и нема посебних доказа, медијских написа или изјава државних званичника, који би потврдили већу заинтересираност Москве за унутрашње процесе у тој земљи, понеки шпански медији пишу о ”руском трагу како би се окупили људи у борби против унутрашњег непријатеља у Каталонији”, пише немачки Телеполис. Aутор чланка, Флориан Рöтзер, уверен је да приче о “петој колони Кремља” служе једино у сврху дискредитације покрета за независност региона.
Осим тога, шпањски лист Ла Вангуардиа открива да су Џорџ Сорош и његово Отворено друштво за Европу финансирали Дипломатско веће Каталоније (Диплокат) и удружење КИДОБ (Catalunya i la cooperació da Desenvolupament).
У потврди о уплатама се наводе своте које су службено признате. Ова тела централне власти у Мадриду називају ”парадржавним структурама Каталоније” и сама чињеница да сарађују са Сорошевом фондацијом буди сумњу да Каталонија ида ка још већој зависности ка структурама коју су ”суверенитет” осигурале Украјини, Косову или другим признатим и непризнатим марионетским државама.
“Пета колона Кремља у Каталонији”
”На Западу је постало уобичајено видети руку Кремља иза сваког неугодног догађаја”, пише Флориан Рöтзер.
Овај су концепт током предизборне кампање за председника Сједињених Aмеричких Држава развили су демократи и амерички медији усмерени против Доналда Трампа, а недавно су га је преузели шпански медији. Недељу дана прије референдума о независности Каталоније је Ел Паис објавио чланак о “руској интервенцији”, за којег Рöтзер тврди да је ”новинарска срамота”.
Наиме, Ел Паис тврди да руски медији користе сукоб у Каталонији како би “дестабилизирали Европу”.
„Руска пропагандна машинерија ради пуном паром како би се криза у Каталонији приказала као нешто попут курдског сукоба или сукоба на Криму”, пише Ел Паис, али Рöтзер има дојам да је главни циљ познатог шпанског дневног листа дискредитирати пут ка независности Каталоније, због чега се све активности око најављеног референдума покушавају повезати с руским интересима.
Информације у чланку су једностране, а Ел Паис цитира политичаре непопуларне у Каталонији, као и извештај ”Савеза за одбрану демократије” којег је основао немачки Маршалов фонд који промовише трансатлантске интересе.
Организација на Твитеру прати и проучава ознаке или ”хаштагове”, теме и линкове који доказују постојање ”мреже руског утицаја”
Ипак, Ел Паис додаје ”како нису сви аутори проруских публикација аутоматизмом забележени као агенти Кремља”.
Ел Паис пише да је од 16. до 23. септембра на Твитеру био тренд постављати објаве “сепаратистичких покрета који подржавају Курдистан и Каталонију, са суптилним наговештајем који их повезује с Кримом”. Шпански лист тврди како се на овај начин, у новом Хладном рату, промовише параноја.
„С тим ћете се сложити када видите како РТ у својим чланцима драматизира сукоб Барселоне с Мадридом. Међутим, ни западни медији и владе су нису разликовали по посебној објективности и неутралности када су покривали догађаје на Криму и Донбасу”, наглашава Рöтзер.
У другом чланку Ел Паис пише “како РТ дистрибуира чланке о Каталонији с погрешним насловима, те да је Жулиан Aсанже “руски агент” и готово главни непријатељ Шпаније”.
Истина је да је раније оснивач ВикиЛика изразио подршку Каталоницима у њиховој тежњи за аутономијом. Његове објаве на Твитеру су убрзо постале такорећи заразне, што шпански медији објашњава активношћу ботова.
”Aсанж је главни међународни агитатор који износи лична мишљења и полуистине као вести”, пише Ел Паис и истовремено оптужује Едварда Сноудена да сарађује с руским тајним службама.
Главни доказ “мобилизирања војске проруских ботова” за Ел Паис је наводна неспорна чињеница да је Каталонија, заједно са Сиријом, Русијом, Украјином, Трампом, Хиларy Клинтон и Исламском државом, постала тренд на друштвеним мрежама.
Флориан Рöтзер верује како је то слаб аргумент, јер је у Шпанијој сукоб између Барселоне и Мадрида тек недавно постао једна од водећих тема. Ипак, Ел Паис у том погледу види махинације “дигиталне војске Кремља” и “интернетских ратника који објављују претеране и лажне вести”.
Главна порука је да су они који подржава Покрет за независност Каталоније повезани с “руском мрежом утицаја”, па су стога милиони Каталонаца који подржавају аутономију или независност “проруски агенти”.
“Окривљавање спољних снага за унутрашње сукобе није нова стратегија. Пета колона је увек била кориштена како би се људи ујединили у борби против унутрашњег непријатеља”, закључује Флориан Рöтзер.
Иако Рöтзер тврди како је на темељу статистике трендова на друштвеним мрежама смијешно оцјењивати ниво ”руског уплитања у унутрашње послове Шпаније само како би се дестабилизирала Европска унија”, то не значи да ”петих клона нема” и да странке, покрети и организације које делују у интересу иностраних сила не проводе активности којима је увек циљ успоставити марионетску власт у властитој земљи.
ФОТО: Карлес Пучдемон
Ко Каталонију води у независност?
Ситуација с Каталонијом је прилично чудна. Имамо бесмислену репресију Мадрида, који је у жељи да спријечи референдум на крају довео до чињенице да о независности регије почну размишљати и они који су до сада били против одвајања, или су били неодлучни. На забране, привођења и полицијско насиље је то био очекивани одговор становника Каталоније.
С друге стране, иницијативу Карлеса Пучдемона, десничарског председника Генералитета Каталоније, подржавају и такозвани ”левичарски” активисти и либерали, иде на руку оним круговима у ЕУ који распирују сепаратизам у земљама које нису под строгим надзором Немачке. Циљ је њихов распад, а уз Шпанију су ту и Белгија и Италија. Каталонија, Фландрија и северна Италија, као богати региони, који не желе ништа делити са сиромашнима. Меркел, министар у одласку Шојбе и Јункер играју врло суптилну игру.
Немачка је сада заузета маршем на Грчку и општом пљачком и распродајом ове медитеранске земље. Шпанија, која је прошла страшан грађански рат и 40 година фашистичке диктатуре, има крхке институције. Успостава представничке демократије је релативно нова појава за шпанско друштво. Чини ли се да је само Баскија била обузета старим демонима, али што рећи за Галицију, Aстурију и Aндалузију? Што ми знамо о томе што се догађа у дубинама тих друштава у којима живе сећања која су поновно испливала на површину због финансијске кризе 2008?
Карлес Пучдемон, који унедељу, 1. октобра, жели организирати референдум, реакционарни је националист који презире остале шпанске народе. Он не потиче борбу за национално ослобођење, већ указује на ”каталонску изузетност” и цинично искориштава болна сећања Каталонаца и наглашава све патње које су прошли у XX веку.
Каталонија има широку институционалну аутономију, због чега, прије репресија Мадрида, већина вероватно не би ни гласала за одцепљење. Најпросперитетнија је регија у Шпанијој и тврдње Карлеса Пучдемона често нису ничим утемељене. Он по опробаној методи тврди како метропола више не желе слушати народне масе и да Каталонци имају сва права да се одвоје од осталих регија. Но, сваки сценариј поделе на мање државице одговара Великој Немачкој.
Уз сва протуречја у Шпанијој, па чак и унутар Каталоније и њезина Покрета за независност, Ел Паис се успио сетити ”руке Кремља који покушава дестабилизирати Европску унију”. Написи Ел Паиса су доказ да је крајње време да се ствари сагледају из свих углова, анализирају и донесу судови, јер је свима доста производње колективног лудила и параноје.
