Споразум о стратешком партнерству између Русије и Северне Кореје, који је руски председник Владимир Путин поднео Државној думи на ратификацију 14. октобра 2024. године, представља значајан корак у продубљивању односа између две земље, посебно у светлу текућих геополитичких тензија и конфликата.
Овај споразум, који укључује одредбе о војној подршци, може имати далекосежне последице за стабилност у региону и међународну политику.
Кључне одредбе споразума
Једна од најзначајнијих тачака овог споразума је члан 4, који предвиђа да ће, у случају да било која од две земље – Русија или Северна Кореја – буде нападнута и уђе у ратно стање, друга страна пружити војну и другу помоћ користећи сва расположива средства.
Ова клаузула се ослања на члан 51 Повеље Уједињених нација, који даје право на самоодбрану у случају напада, и у потпуности је усклађена са законима обе земље.
То значи да би, у случају конфликта у којем би Северна Кореја била директно нападнута, Русија била обавезна да интервенише, и обрнуто. Овај споразум представља јасну декларацију намере две стране да се подрже војно и политички у случају било каквих претњи.
Овај споразум је потписан 19. јуна 2024. године током посете Владимира Путина Северној Кореји, а његов садржај је касније обелоданила севернокорејска Централна телеграфска агенција.
Текст споразума одражава снажан савез између ове две земље, а неки аналитичари примећују сличност са одредбама Уговора о пријатељству и узајамној помоћи између Совјетског Савеза и Северне Кореје из 1961. године.
С обзиром на историјску блискост Москве и Пјонгјанга, овај споразум долази у време када су обе земље под међународним санкцијама и суочавају се са значајним геополитичким изазовима.
Војна сарадња и испорука оружја
Иако руска страна није директно потврдила обим војно-техничке сарадње, бројни западни извори наводе да Северна Кореја већ испоручује милионе артиљеријских граната Русији, посебно за употребу у специјалној војној операцији у Украјини.
Ова испорука оружја не само да осигурава континуитет војне кампање Москве, већ и указује на спремност Северне Кореје да пружи подршку свом стратешком партнеру у борби против Украјине и њених западних савезника.
Према неким изворима, севернокорејски војни инжењери и друго техничко особље су већ распоређени у Русији, где помажу у модернизацији опреме и обуци руске војске.
Ова сарадња би могла додатно ојачати руске војне капацитете, с обзиром на специфична знања која севернокорејски војни стручњаци поседују, посебно у области артиљеријских и ракетних система.
Оптужбе о присуству севернокорејских војника у Украјини
Украјински председник Владимир Зеленски је 14. октобра 2024. године оптужио Северну Кореју не само за слање оружја, већ и за активно учешће севернокорејских грађана у сукобима на страни Русије.
Према његовим наводима, Северна Кореја је послала борце да се придруже руским трупама на фронту у Украјини, што додатно компликује већ сложену војну ситуацију у тој земљи.
Ове тврдње су подржане извештајима из различитих извора, укључујући Кијев пост, који је пренео информације да је у ракетном удару 3. октобра 2024. године на руске позиције у близини Доњецка погинуло више од 20 војника, међу којима је било и шест севернокорејских официра.
Према овим извештајима, севернокорејски официри су боравили на фронту ради консултација са руским колегама, а њихово присуство на окупираним територијама Украјине може бити доказ дубље војне сарадње између Пјонгјанга и Москве.
Прошле године, украјинска Главна обавештајна управа (ГУР) известила је о доласку ограниченог броја севернокорејских војника на привремено окупиране територије Украјине.
Њихово присуство, како се наводи, укључивало је инжењерске трупе које су имале задатак да подрже руске операције. Овај контингент војника је показатељ да се војна сарадња између Северне Кореје и Русије не ограничава само на испоруку оружја, већ укључује и присуство људства на терену.
Цивилни радници из Северне Кореје на окупираним територијама
Поред војне сарадње, споразум између Русије и Северне Кореје може имати и економске импликације. Центар за национални отпор (ЦНР) известио је у септембру 2023. године да Русија планира да доведе севернокорејске раднике на окупиране територије Доњецка и Луганска како би радили на грађевинским пројектима.
Према овим извештајима, Северна Кореја је позвана да обезбеди радну снагу која ће помоћи у обнови инфраструктуре на овим територијама, што је кључни задатак за стабилизацију регије.
Рат који Кремљ води у Украјини изазвао је озбиљан мањак радне снаге широм Русије и на окупираним територијама. У овом контексту, севернокорејски радници би могли играти кључну улогу у надокнади губитака, омогућавајући Русији да се фокусира на војне операције, док се цивилна инфраструктура обнавља уз помоћ радника из Пјонгјанга.
Међународне реакције
Овај споразум и најновији развој догађаја изазвали су оштре реакције са Запада. САД и њихови савезници сматрају да би ово партнерство могло дестабилизовати цео регион, јер би Северна Кореја, земља под дугогодишњим санкцијама, могла искористити овај споразум за ојачавање своје позиције на међународној сцени.
Такође, додатна војна помоћ Русији у тренутку када трају интензивне борбе у Украјини могла би пролонгирати сукоб и отежати проналажење дипломатског решења.
Укључивање војних и цивилних аспеката у овај споразум додатно компликује већ ионако напету међународну ситуацију, посебно када је реч о рату у Украјини и ширем сукобу између Русије и Запада.
Да ли је ово војни пакт?
Свеобухватни споразум о стратешком партнерству између Русије и Северне Кореје отвара нове перспективе у односима између ових двеју земаља, посебно у контексту војно-техничке сарадње и потенцијалног распоређивања севернокорејских трупа на страни Русије.
Док се свет суочава са све већим геополитичким изазовима, овај савез могао би имати далекосежне последице, како на регионални мир, тако и на глобалне односе.
Споразум између Русије и Северне Кореје могао би се у одређеној мери сматрати војним пактом, с обзиром на кључну одредбу у члану 4 која предвиђа војну и другу помоћ у случају да једна од земаља буде нападнута.
Ова клаузула, која подразумева употребу свих расположивих средстава, укључујући војну силу, у складу је са принципом колективне одбране сличним војним савезима, попут НАТО-а.
Иако је формално споразум о стратешком партнерству, јер се односи и на ширу сарадњу, војни аспект је значајан. Одредба која обавезује обе земље да прискоче једна другој у помоћ у случају напада јасно дефинише потенцијални војни савез, који подсећа на традиционалне војне пакте између држава.
Такође, историјска сличност са Уговором о пријатељству и узајамној помоћи између Совјетског Савеза и Северне Кореје из 1961. године појачава овај утисак.
Сам споразум, уз постојеће наводе о војној сарадњи и испорукама оружја, као и присуство севернокорејских војних инжењера и радника, само додатно потврђује војни карактер ове сарадње. У овом смислу, иако се формално не назива војним пактом, споразум има кључне елементе војног савеза.