Прочитај ми чланакАмерички новинар објавио је анализу кризе у Украјини где сматра да је главна окосница свега – бомбардовање Београда 1999. године.
Тензије између Украјине, САД, НАТО савезника и Русије, чини се као да упркос бомбастичним наводима, јењавају. Мада је чињеница да су руске трупе и даље на граници са Украјином, а председник САД Џо Бајден је лично изјавио да се могућност да дође до инвазије и даље не искључује. Из Москве одбацују ове наводе као “хушкање и хистерију”.
Амерички новинар “Њујоркера” Маша Гесен објавио је анализу ове кризе у којој је главна окосница било управо НАТО бомбардовање Београда 1999. године, као и помињање овог трагичног догађаја од стране руског председника Владимира Путина у току актуелне ситуације са Украјином. Све је почело када је крајем јануара Гесен боравио у Украјини где се срео са брачним паром Наталијом Гумењук и Пјотром Рузавином. Гумењук је истакнута украјинска новинарка, а Рузавин је руски истраживачки новинар. Једне вечери Гумењук је рекла: “Немогуће је замислити ваздушне нападе на Кијев”, на шта јој је Гесен, како каже, без размишљања одговорио: “Као што је било немогуће замислити бомбардовање Београда”.
Сам Гесен је извештавао из Београда када су пале прве бомбе, а колега Рузавин је разумео његову опаску: “Зато се стално и враћају на то”, истакао је он мислећи на пропагандисте из Кремља који и даље користе ваздушни напад на Југославију 1999. године као тачку поређења и оправдавања других поступака, пише Гесен.
У уторак се управо руски председник Владимир Путин вратио на то. Током конференције за штампу приликом посете немачког канцелара Олафа Шолца, немачки новинар је упитао Путина: “Хоће ли бити рата у Европи? Можете ли искључити могућност рата у Европи?”, на шта је он одговорио:
“Канцелар је управо рекао да људи његове генерације тешко да могу да замисле било какав рат у Евопи… Али ви и ја смо сведоци рата у Европи, рата против Југославије, који је стицајем околности покренуо баш НАТО. Била је то војна операција великих размера која је укључивала ваздушне ударе на европску престоницу Београд. То се догодило, зар не?”, одговорио је Путин.
Одлука руског премијера на путу за Америку
24. марта 1999. НАТО је предвођен САД-ом покренуо бомбардовање са циљем да примора српског лидера Слободана Милошевића да прекине “антиалбанско насиље у покрајини Косово и да повуче српску војску и полицију и региона”. Оног дана када је кампања почела, Јевгениј Примаков, тадашњи руски премијер, био је на путу за САД надајући се да ће поново преговарати о условима за милијарде долара дуга из совјетског доба. На путу је позвао потпредседника САД Ала Гора да прекине ваздушне нападе на Београд. Три сата касније Гор је јавио да су удари били неизбежни и да Русије није имала могућност да их спречи. Примаков је окренуо авион и вратио се у Москву. Тако је окончана ера сарадње и пријатељства између САД и Русије која је почела после Хладног рата.
Бомбардовање Србије и Косова је трајало 78 дана и било је случај без преседана на више начина. Предузето је без санкција Савета безбедности УН-а. Владе учеснице и велики део медија су га приказали као хуманитарну интервенцију. Професор Лоренсо Даглас са Амхерст колеџа је истакао да је “рат хуманитарне интервенције толико бизаран израз да се може користити да се оправда свака врста агресије”. Борба се водила на начин да жртве НАТО-а нису имале никакве шансе, а у бомбардовању је страдао и велики број цивила, наводи новинар “Њујоркера”
Бомбардовање Београда као напад на Русију
Русија није имала директан удео у дешавања на Косову, осим нејасне и сентименталне идеје о сродности са Србима, јер су као и Руси православци. У руском сећању, бомбардовање је био напад на Русију – јер је показало да више није битна, пише Гесен.
Владимир Путин је те 1999. године постао председник Русије. Његов успон није био детерминисан бомбардовањем Косова, али је зајахао талас поновног национализма и дословно је црпео моћ из резервоара огорчености које је пробудио тај рат. Путинова дуготрајна кампања претњи Украјини изгледа као одговор који је дуго одлаган на бомбардовање због рата на Косову. Са Путином су разговорали и амерички председник Џо Бајден, француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц и чини се да нико ништа не може да каже и уради било шта да га заустави.
Покретањем рата у Украјини Путин би могао да покаже свима како је неефикасан НАТО, колико је расцепљена Европска Унија и како нико не може да заштити Украјину од Русије. За њега би цена рата у Украјини – економски колапс, незамисливи губици живота и потпуна изолација Русије од западног света – можда и била вредна ако исправи ток историје, закључује Гесен.
