Прочитај ми чланакИран се активно укључио у рат на страни Русије јер Техеран Москви узвраћа услугу, пошто је интервенцијиа Русије спасла режим важног иранског савезника на Блиском истоку, сиријског председника Башара ал Асада, пише колумнисткиња Робин Рајт у тексту за угледни портал Њу јоркер.
„Године 2015, генерал Касем Сулејмани , архитекта спољне војне стратегије Ирана, отпутовао је у Москву да види председника Владимира Путина. Имао је предлог и молбу. Током њиховог двочасовног састанка, Сулејмани је представио мапе бојног поља у Сирији, која је била у петој години грађанског рата, и која је изгубила контролу над трећином своје територије од џихадиста ИСИС -а. Улози за Русију су били велики. Сирија је деценијама била њен једини непоколебљиви савезник међу двадесет две арапске земље. Сулејмани је желео да Русија интервенише како би спасила сиријски режим. Путин је до тада био „колебљив“, навео је Хасан Насрала, Сулејманијев савезник и вођа либанске милиције Хезболах, у интервјуу за Ал Маиадеен 2020. године.
FOTO: TVITER/RT
Хезболах, који се ослањао на Сирију као своју егзистенцијалну везу са Ираном, већ је био уплетен у вишеслојни рат у тој земљи. Али његова подршка није била довољна, ова милиција није имала ваздушне снаге. Путин је убрзо обећао више копнене, ваздушне и обавештајне подршке Башару Асаду, који је од тада повратио контролу над већим делом Сирије, и политички преживео, упркос лошим изгледима. Сулејмани није био једини фактор у Путиновој одлуци, али је његова улога била пресудна.
„Не волим да стварам митове“, објаснио је Насрала. „Више волим да кажем да је својим стратешким читањем, аргументацијом, убедљивом логиком и харизматичном личношћу, Сулејмани успео да да изванредан допринос свим претходним напорима који су Русију навели да донесе одлуку да дође у Сирију“.
Рајт наводи речи неименованог високог званичника Бајденове администрације, да Иран сада Русији узвраћа услугу, и у свом тексту даље наводи:
„Обим подршке Техерана је ескалирао, упркос поновљеном порицању било какве умешаности. Од августа је Иран Русији обезбедио стотине дронова, а на путу је најмање хиљаду, недавно је известио Институт за науку и међународну безбедност. Десетине припадника иранске Револуционарне гарде распоређене су на Криму да обучавају Русе како да њима управљају.
Иран је сада у потпуности ангажован у рату Русије, рекао је званичник. Продубљивање веза носи одговорност за Исламску Републику. Многи од дронова су убили цивиле и уништили цивилну инфраструктуру, тврде званичници Беле куће и Пентагона. Иран би ускоро могао да обезбеди ракете земља-земља, које би могле драматично да промене војну равнотежу у Украјини и продуже рат попуњавањем руског арсенала, саопштили су ове недеље Пентагон и Стејт департмент.
Како се односи између Москве и Техерана интензивирају, Путинова влада саветује ирански режим како да угуши протесте који су захватили десетине градова и више од стотину универзитетских кампуса од 16. септембра, саопштила је Бела кућа прошле недеље.
Техеран је Русији обезбедио два типа дронова. Шехид-136 је јефтин дрон камиказа напуњен бојевом главом која је тешка око шездесет до осамдесет фунти. Може да лети до хиљаду петсто миља. Али може се користити само једном – уништава се при удару. („Шехид“ означава мученика у исламу.) Мохаџер-6 може да испаљује пројектиле или навођене бомбе. Има краћи домет — око сто двадесет пет миља – али може да лети и до дванаест сати. У октобру су амерички званичници известили да су рани неуспеси навели Иран да распореди тренере и техничку подршку како би помогао руским пилотима.
Иран планира да убудуће шаље дронове у деловима да их саставе Руси, са руским националним бојама и ознакама, како би прикрили порекло. Шахид-136 се преименује у Гераниум-2.
Иранска интервенција је била стратешка одлука – која је до сада донела ограничену или минималну финансијску добит – коју су одобрили ајатолах Али Хамнеи, врховни вођа, председник Ебрахим Раиси и Врховни савет националне безбедности који креира политику, рекао је амерички званичник, а додао да се Иран снадао да ће његова улога у рату остати у тајности.
Извоз дронова је омогућио Али Хаџизаде, бивши снајпериста који је на челу ваздухопловних снага Револуционарне гарде, укључујући и њен програм балистичких пројектила. Сматра се једном од најзапаљивијих личности у Ирану. 2020. године, као одговор на америчко убиство Сулејманија, наредио је ракетни напад на америчке снаге у Ираку, највећи од Корејског рата, у којем је више од стотину војника задобило повреде. Претходне године Хаџизадеове снаге су обориле украјински путнички авион; изгинуло је сто седамдесет и шест људи.
Иранска помоћ Русији изазвала је неуобичајене домаће критике . У среду је тридесет пет бивших иранских дипломата издало јавну изјаву позивајући Техеран да прогласи неутралност у Украјини.
„Питање рата у Украјини је тешка грешка у овом историјском тренутку“, наводи се у саопштењу и додаје да је у садашњем стању земље, улазак у нежељени рат са НАТО, највећим светским војним савезом изузетно забрињавајући.
Бивше дипломате су истакле да САД и ЕУ верују да су иранске испоруке оружја Русији кршење Резолуције Савета безбедности 2231, којом је забрањена продаја или куповина иранских дронова. Иран је „створио опасну ситуацију“, упозорили су они, која би могла навести УН да поново уведу санкције.
Иранско министарство спољних послова брзо је осудило своје бивше изасланике, твитујући : „Дипломата не каже ништа јавно што ће непријатељи његове земље искористити.
Упркос заједничкој интервенцији у Сирији, Русија и Иран су чудни пријатељи. Москва има дуг и контроверзан досије у Техерану. Године 1941. Совјетски Савез и Британија су напали Иран због очигледне забринутости због утицаја Немачке на земљу. Шах Реза Пахлави је био приморан да абдицира; отишао је у егзил у Јужну Африку. У тројном пакту, 1942. године, Москва и Лондон су се обавезали да ће повући своје снаге шест месеци након завршетка Другог светског рата. Али, четири године касније, Јосиф Стаљин је то одбио, наводећи претње совјетској безбедности дуж границе од 1100 миља коју је тада делила са Ираном.
Обрачун је произвео прву кризу нових Уједињених нација и довео до чувеног ултиматума председника Харија Трумана Стаљину. Хладни рат између Сједињених Држава и Совјетског Савеза, који је трајао четрдесет пет година, водио је своје порекло из ове конфронтације. Стратешке везе између Вашингтона и Техерана, су трајале до Исламске револуције, 1979. Данас су Сједињене Државе најтежи заједнички противник и Русији и Ирану. Стратешке карте су се поново окренуле.
На предизборном скупу у четвртак, председник Бајден је предвидео крај Исламске Републике. „Не брините, ослободићемо Иран“, рекао је он у Сан Дијегу.
Сарадња Техерана са Русијом пооштрила је позицију САД и Европе према Ирану, а промена се огледа и у недавној изјави са самита Г-7 у којима се критикује бруталност режима и подржавају ирански демонстранте.
Руководство које је све тврдокорније одбило је да одустане под домаћим и међународним притиском. Иран је у петак организовао скупове у деветсто градова широм земље у знак сећања на годишњицу преузимања америчке амбасаде у Техерану 1979. године. Стојећи испред бивше америчке амбасаде, председник Раиси је одговорио Бајдену, „Господине председниче! Иран је ослобођен пре четрдесет три године и одлучан је да више не буде ваш заробљеник“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 6, 2022
