Прочитај ми чланакУ пресудним данима за Алепо и рат у Сирији, једна се јединица посебно истакла својим успешним деловањем. Ради се о "Тигровима", чија је судбина уско везана управо за овај град.
Фото: Reuters
У пресудним данима за Алепо и рат у Сирији, једна се јединица посебно истакла својим успешним деловањем. Ради се о „Тигровима“, чија је судбина уско везана управо за овај град.
Премда су „Тигрови“ јачине између батаљона и бригаде, имали су велики утицај на ток рата. Заједно са „Пустињским соколовима“ и Републиканском гардом, служе за најделикатније офанзиве јер су пре свега нападачке јединице. Али, они делују и попут ватрогасаца и јурцају где год треба зачепити рупу, односно вратити изгубљене положаје.
Њихово природно подручје је потез Хама – Алепо. Иако под главним заповедништвом, „Тигрови“ су готово аутономни део Војске Сирије. А најпознатији је њихов заповедник Сулеил Хасан, најомиљенији Башаров борац. Алавит је као и сам Асад, што је у колонијалној и самосталној Сирији увек доносило предност у редовима високих официра. Хасан је 1991. дипломирао на ваздухопловној академији у Хомсу, а потом служио у ваздушним снагама, као и у ваздушној обрани. Затим је ушао у обавештајну службу ваздухопловних снага где је обучавао јединице за посебне намене, посебно падобранце. То искуство се одразило и на обуку „Тигрова“. Беспрекорност кратке браде и бркова, осликава и његово ратовање – педантно и планирано.
„Тигрови“ нису обична војска
Огромна је разлика између обичне јединице Војске Сирије и „Тигрова“. Код њих нема масовног јуришања на прве линије приликом напада, као и бежања са слабо утврђених линија након првог непријатељског пуцња. Постоји много разлога за неефикасност већине сиријских снага, од непотизма и корупције, до потпуног немара у обуци и командовању и планирању. Скептици ће рећи да нису „Тигрови“ и Републиканска гарда тако добри, колико је регуларна војска лоша.
Тигрови користе најбоље наоружање које сиријске снаге имају. Тако на располагању имају најмодерније тенкове Т-90, као и опрему за ноћну борбу. Обука је темељна, а на снимцима борби види се како војници и пузе, користе заклоне, нишане код пуцања и користе кратку паљбу са рамена, покривање код напредовања и остало. Даље, тактика „Тигрова“ је помно разрађена. Јако добра координација и дисциплина кључ су успеха, као и постепено напредовање, што добро илуструје битка за фарме Малах, као и битке за деблокаду и коначно ослобађање Алепа. Ако не успеју да се утврде на новим положајима, радије ће се повући и преко ноћи артиљеријски смрвити непријатеља и покушати идући дан.
Једна од најважнијих активности је неутралисање свих навођених противоклопних система, а за то постоје и специјализовани тимови. Слично је и са специјализованим тимовима за уништавање самоубилачких возила натоварених експлозивом, који чине огромне проблеме другим јединицама Војске Сирије. Све то омогућава очување искусних и ефективних бораца. Официри активно учествују у борбама на првој линији, што доприноси како моралу, тако и дисциплини и организацији напада. Сам Хасан је више пута рањаван на првој линији. Даље, његове везе са сиријским војним ваздухопловством, нарочито аеродромом у Хами, а последње године и руским, омогућују му приоритет и обилно коришћење ваздушне подршке. На крају, његов статус и досадашњи успеси му дају велику аутономију и слободу у деловању на тактичком нивоу.
Професионалци и добровољци
Тигрови су професионалци, добро плаћени и мотивисани, а већина су добровољци. Вероватно и сам Хасан бира војнике, а узор тражи – у себи. Немилосрдан је, спреман у сваком тренутку на смрт, додуше не као џихадиста, већ мученик за секуларну ствар. Позната је његова жестина са којом гони непријатеља. Он то зове „Операција убиј или буди убијен“. То за собом неминовно повлачи и жртву међу његовим људима. „Сви ће умрети, али само ће неки остати упамћени“.
Једном је забележено да је коментарисао велике губитке шиитских милиција: „Шта ако погину, има их још на хиљаде“. Како за (туђе) војнике, приписује му се и нехај и за цивиле на другој страни, које често сматра колатералном штетом, али и помагачима милитаната. Његова је доктрина спржене земље инспирисана делом сиријским одговором на побуну у Хами 1982, кад су након тешког гранатирања у град упале оклопне и пешадијске трупе и скршиле бунт. Након битке су сви сумњивци или побијени или заробљени.
„Тигрови“ су као службена јединица настали 2013. у јеку опсаде Алепа од стране милитаната. У то доба је западни Алепо под контролом владиних снага био тек мала енклава. Милитанти су пресекли последњу линију снабдевања заузевши град Канасир. Ситуација је била безнадежна. Тада су сиријске снаге, у којима су учествовали „Тигрови“, кренуле у општи контранапад. Вратили су Канасир, спојили јужна предграђа, а са источне стране кренули у окруживање источног Алепа. „Тигрови“ су се овде показали као ударна снага, освајајући индустријско насеље Шеик Наџар, а посебно прекидајући опсаду централног затвора. Тиме су скренули пажњу на себе.
„Тигрови“ ће и даље остати адут у рукама Башара ал Асада, а Сулеил Хасан већ сад има готово култни статус.
