У Источној Европи економија цвета, али на тржишту нема довољно радне снаге, пише амерички лист "Њујорк тајмс".
Када су Збињеку Фролику били потребни радници да би испунио све наруџбине у својој фабрици у Бохемији, дао је огласе у целој Чешкој. Али у просперитетној економији где готово сви морају да раде, није било много избора. Подизање плате такође није помогло, као ни понуда субвенционисаних станова. Због тога се окренуо роботима, пише „Њујорк тајмс“.
– Нисмо могли да нађемо довољно људи. Покушавамо да заменимо људе машинама кад год је то могуће – рекао је Фролик чија компанија „Линет“ производи болничке кревете који се продају у преко 100 земаља.
За Чешку и њене суседе, нова генерација робота је потребна не само због мањка радника већ и због повећања флексибилности производње јер муштерије траже широк спектар производа.
Ипак, чешке компаније кажу да би страни радници помогли, али је влада обећала да ће ограничити број имиграната које прима и недавно је увела строга ограничења на број радних виза. Истовремено, чешке породице се не репродукују довољно брзо да би се заменили радници који одлазе у пензију.
Недовољно рађање изазвало мањак радне снаге
Аутоматизација, сматрају неки, то може да компензује. „Шкода“, највећи национални произвођач аутомобила, саопштила је да ће „знатно убрзати“ аутоматизацију, притиснута демографским променама и захтевима за вишим платама.
– Мањак радника трајаће годинама. Морамо да будемо спремни да нађемо или више запослених или начин да их заменимо – каже Богдан Дованић, директор „Шнајдер електрика“, француске индустријске компаније.
Такве приче о аутоматизацији углавном изазивају визије будућности где људи више неће бити потребни. У многим великим економијама, компаније експериментишу са замењивањем фабричких радника, возача камиона, па чак и адвоката, вештачком интелигенцијом повећавши тако спектар послова за које људи нису потребни.
Али у Источној Европи, роботи су решење у случају мањка радника. Често помажу у стварању нових типова послова како произвођачи у Чешкој, Мађарској, Словачкој и Пољској покушавају да остану агилни и конкурентни. Раст у тим земљама које су постале јефтини произвођачки центри Европе после пада комунизма, износи у просеку пет одсто последњих година, подстакнут глобалним опоравком.
Кочење развоја
Мало ко иде даље од Чешке где фабрике састављају аутомобиле за гиганте попут „Тојоте“ и електроделове за „Дел“, а мање компаније производе специјализовану робу која се продаје у целом свету. Стопа незапослености је 2,4 процента, најнижа у Европској унији. Несташица радне снаге је ограничила могућности ширења чешких компанија. Готово трећина је почела да одбија нове поруџбине, показују подаци Чешке конфедерације индустрија.
– То почиње да кочи развој. Ако послодавци не повећају роботизацију и вештачку интелигенцију, нестаће – каже председник организације Јарослав Ханак.
Нове роботске инсталације у Чешкој порасле су 40 процената између 2010. и 2015. године. Данас, на сваких 10.000 радника дође 101 робот. А све више машина долази како компаније покушавају да побољшају продуктивност, гурајући их ка нивоима производње у земљама попут Немачке где у просеку 309 робота дође на 10.000 радника, што је највише у Европи.
У „Елко ЕП“, који производи индустријске тајмере за компаније попут „Џенерал електрика“, 70 процената производње је аутоматизовано а компанија планира да постане 100% аутоматизована у наредних неколико година. Јиржи Конецни, извршни директор компаније, фабричке раднике је пребацио на комплексније позиције и стотине других преусмерио на истраживање и развој.
– Да нисмо инвестирали у аутоматизацију, били бисмо мртви до сада – каже.
Чеси измислили „робота“
Питање да ли роботи помажу или прете опстанку радника подстакло је живу дебату у земљи која је и саставила термин. Реч „робот“ произилази из словенске речи „работа“ односно „рад“ и први пут се „робот“ појавио 1920. године у чешком комаду о машинама које су створене како би радиле послове који се константно понављају у фабрици. Роботи су у почетку сарађивали али су с временом преузели све.
Роботи мењају људе
Ризик је, кажу критичари, да ће са новим рецесијама, радници патити.
– Нећете искључити роботе и вратити људе – каже Микел Печучек, шеф Центра за вештачку интелигенцију Чешког технолошког универзитета у Прагу.
Чешки синдикалци имају слична упозорења.
– Ако пословни лидери, политичари и уније радника не реагују унапред и одговорно на долазећу индустријску револуцију, још више послова ће бити угрожено – рекао је Јожеф Штредула, председавајући Чешко-моравске конфедерације трговинских унија.
Засада, компаније инсистирају да роботизација помаже у стварању нових послова.
У Линету, 30 индустријских робота обавља посао за 200 људи. Али то не значи да потребе за људима нема, и то за онима који ће програмирати машине и испуњавати комплексне задатке које роботи не могу.
– Људи су нам и даље потребни. Али су роботи поузданији – каже Фролик.