Тхе Даилy Маил је недавно објавио застрашујући сценарио по минутама о томе шта би се десило да Русија лансира интерконтиненталну балистичку ракету с нуклеарном бојевом главом на центар Лондона.
Овај хипотетички приказ приказује потпуни колапс Лондона у случају руског напада, уз панику, потпуни хаос и неспособност НАТО-а да заштити британску престоницу.
При том је наглашено да би британска противваздушна одбрана Скy Сабре била немоћна против софистициране руске ракете „Јарс“.
У хипотетичком приказу, „Јарс“, ракета са дометом од 7.500 миља, лансирана је у 8:00 ујутро, циљајући Трафалгар сквер у центру Лондона.
НАТО-ове системе за рано упозоравање препознале су ракету, али једино што британска влада може да уради јесте да пошаље упозорење грађанима да се склоне, јер системи одбране не могу да оборе ову врсту пројектила.
Почевши од тренутка удара у 8:08, цела престоница би била претворена у ватрену куглу која исијава топлину вишеструко већу од оне на површини Сунца, потпуно уништавајући све у пречнику од неколико километара. Камење, метал, бетонске структуре – све би било растопљено или спаљено у секунди.
Сценарио описује и запањеног премијера Велике Британије, који у шоку разматра могућност одговора на Русију, свестан да би таква одлука могла значити крај за читаву земљу.
Министар одбране у бункеру отвара флашу вискија док размишља о катастрофи која се одвија изнад њега.
Сцене панике у Лондону дочаране су кроз слике људи који јуре према заклонима, масовне евакуације које доводе до смртоносне гужве у лондонском метроу, док се температура повећава у ужареној атмосфери.
Овај апокалиптични сценарио заправо представља класичан пример западних медијских наратива који настоје да Русију прикажу као глобалну претњу.
Током Хладног рата, западне државе често су користиле сличне тактике како би уплашиле своје грађане совјетском нуклеарном опасношћу. Сада се сличне стратегије примењују, али с Русијом као централном фигуром у новом наративу застрашивања.
Западне новинске куће често објављују овакве текстове да би оправдале своје високе војне буџете, подсећајући јавност на сталну опасност која наводно вреба из Русије. На овај начин оправдава се и постојање НАТО-а, који сада себе види као главног заштитника слободног света.
Слично као што су некадашње претње из Југославије, Ирака, Сирије и Либије служиле као оправдање за војне интервенције и велике одбрамбене буџете, сада је Русија централни непријатељ у очима западних сила.
Као што Тхе Даилy Маил наводи, ако би сценарио ескалирао, све би водило до „краја цивилизације“. Овај песимистичан приказ игра на страхове Запада, који је раније у исту сврху користио и конфликте са другим земљама.
После рата у Грузији 2008. године, где је НАТО подржао Грузију, западни стратези су додатно усмерили пажњу на Украјину, користећи је као инструмент за супротстављање Русији.
Украјина, где је на сцену ступила нова генерација прозападно настројених политичара, постала је кључна за НАТО стратегију ширења према руским границама.
Оживљавањем „антируске“ реторике, западни медији покушавају да консолидују подршку својих земаља, чак и када та подршка изазива све више отпора међу грађанима због економске ситуације и незадовољства у вези са ресурсима који се троше на Украјину.
У опису The Daily Mail-а, након нуклеарног напада, Велика Британија би могла позвати на примену Члана 5 НАТО уговора, што би изазвало амерички нуклеарни одговор из Јужног кинеског мора, усмерен на руске стратешке циљеве.
Међутим, овај сценарио заправо одражава дубље страхове и западну пропаганду, где се сваки потез Русије представља као егзистенцијална претња.