Прочитај ми чланакМушкарци, жене и деца се подједнако често инфицирају корона-вирусом. Али последице се разликују у зависности од пола и старости. И претходна обољења имају одређену улогу. Ево шта би требало знати:
Корона-вирус ће се наредних недеља и месеци ширити великом брзином и инфицираће се две трећине грађана. На томе се ништа неће променити ни када постане топлије и када прође класичан период грипа, каже Кристијан Достен, главни вирусолог берлинске клинике Шарите,а прееноси Дојче веле.
Додуше, инфекција ће код већине инфицираних имати благ ток. Тако ће већина људи на јесен, када се очекује следећи талас прехлада, већина људи већ имати антитела против САРС-ЦоВ-2.
Зашто се посебно морају заштитити старији људи?
Најугроженији ће и даље бити старији људи, код којих стопа смртности од 65. године навише експоненцијално расте. У Кини је, на пример, стопа смртности међу инфициранима старим до 40 година – 0,2 процента, између 70 и 79 година – 8 процената, а међу старијима од 80 година – 14,8 процената.
Зато би следеће недеље требало повести рачуна пре свега о заштити старијих људи, посебно оних који су већ оболели, или су били оболели, од неких других болести. Та ризична група би требало да избегава велике скупове, концерте и слично.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 12, 2020
Већина умрлих од вируса је већ пре инфицирања била болесна. Према анализи коју је Светска здравствена организација спровела у Кини, угрожени су пре свега старији људи са болестима срца и крвних судова, дијабетесом, високим крвним притиском, хроничним обољењима дисајних путева и канцером.
Зашто су мушкарци угроженији од жена?
Према наводима СЗО, мушкарци много чешће обољевају од САРС-ЦоВ-вируса него жене. Стопа срмтности у Кини је међу мушкарцима средином фебруара била 2,8 одсто, а међу женама 1,7 одсто. Слична расподела је постојала још 2003. Када је избио САРС у Хонг Конгу. Па и нормалан сезонски грип теже погађа мушкарце него жене.
Имуни систем жена је отпорнији. За то је одговоран пре свега хормон естроген који подстиче рад имуносистема и снажно се бори против изазивача болести. Мушки тестостерон, за разлику од њега, блокира имуни систем.
Осим тога, постоје и „генетски разлози“, како је то за ДW рекао молекуларни биолог Томас ПИчман. Он каже да су „имунорелевантни гени“, „на пример они који су одговорни за откривање изазивача болести, кодирани на X-хромозому“. Пошто жене имају два X-хромозома а мушкарци само један, ту је предност на страни жена.
Поред генетских предиспозиција, битан је и начин живота. Мушкарци често живе нездравије од жена. У Кини, на пример, пуши око 52 одсто свих мушкараца, док ни три одсто жена – не пуши. А плућа нарушена пушењем су осетљивија на вирус.
Зашто су деца мање угрожена?
Наравно да и деца могу да се заразе, али она не обољевају и испољавају само слабе симптоме. Још није тачно објашњено зашто је то тако. Медицина сматра да код деце делује такозвани урођени „неспецифични систем“.
Заштита од првих изазивача болести се добија већ у фази фетуса а када се дете роди, са мајчиним млеком. У урођену заштиту организма спадају и ћелије које нападају изазиваче болести који у тело доспевају преко слузокоже или коже.
Ова „пасивна имунизација“ је обично довољна за период док се имуносистем детета не успостави у пуној мери. А то се дешава до 10. Године живота. А и после тога имуни систем читавог живота остаје способан да учи како да се бори против других изазивача болести.
