Прочитај ми чланакЊемачке пословне вијести су у протеклих 12 мјесеци више пута указивале на обрисе не само економског, већ и војног и обавјештајног споразума између Енглеске и Турске
Турска и Велика Британија потписале су 29. децембра споразум о слободној трговини, у склопу међусобног привредног, обавјештајног и војног савеза. Лондон и Анкара су најгласнији заговорници кинеског Новог пута свиле у Европи.
Њемачке пословне вијести су у протеклих 12 мјесеци више пута указивале на обрисе не само економског, већ и војног и обавјештајног споразума између Енглеске и Турске. Између осталог писали смо:
„Постављање Ричарда Мура за Генералног директора МИ6 одјекнуло је широм свијета. Мур, некадашњи енглески амбасадор у Анкари, савршено говори турски и залаже се за блиске енглеско-турске односе.“
Енглеска и Турска су 11. септембра 2020. извели поморски маневар у источном Средоземном мору, као поруку француском предсједнику Макрону, који хоће да стекне контролу над тим подручјем. У Вашингтону је, међутим, то схваћено и као порука Америци.
Петнаестог маја 2020. смо најавили: „Велика Британија и Турска граде нову осовину у Европи“.
Енглези и Турци подржавају кинески нови пут свиле „Појас и пут“
Нови савез у настајању није за потцјењивање. Простираће се и на азијско-пацифички регион, и обухватати све државе „Комонвелта“. Насупрот, рецимо, САД и Француској, Енглеска и Турска подржавају кинеску иницијативу „Појас и пут“. Може се претпоставити да ће се по Бајденовом преузимању власти успоставити два табора – савез САД, Њемачке и Француске уперен против Русије, Турске и Кине. С друге стране, пак, стоји и тијесна спрега Енглеске, Кине и Турске.
Ваља напоменути и да би се спољнополитичка оријентација Турске могла промијенити дође ли до пада садашње турске владе, јер је цјелокупна опозиција окренута трансатлантском табору.
Њемачка нема пуно избора. И садашња и све будуће владе мораће се оријентисати према САД, јер је Њемачка војно, обавјештајно, а и привредно упућена на њих.
Постоји, међутим, опасност да нова администрација у Вашингтону истури Њемачку на прву линију фронта против Русије, Кине и Турске, да би се потом, Њемачкој иза леђа, нагодила с Енглезима и Турцима. Овај сценарио је веома вјероватан, јер се САД на Блиском истоку ослањају и на Енглеску и на Турску.
Сасвим је могуће да се Њемачка сроза до крајње потчињеног статуса америчке „муштерије“. У погледу економских односа с Америком то и не мора бити тако лоше – али за независну спољну политику и те како јесте.
