Прочитај ми чланакУ чланку под насловом „Млади, храбри, српски“, угледни немачки лист Die Zeit пише да Србија никада раније није видела масовније протесте, уз поруку да земља која је изгубила наду сада покушава да поврати своју будућност. Преноси Deutsche Welle.
„Србија је земља која пропада. Стопа наталитета је изузетно ниска, готово да нема досељавања, а млади масовно одлазе у иностранство. Према проценама Светске банке, за четврт века број становника у Србији могао би пасти са садашњих скоро седам милиона на свега 5,4 милиона. Ништа не указује на то да ће се овај тренд преокренути“, наводи се у тексту и додаје се:
„На челу земље је председник Александар Вучић, који гуши сваки облик другачијег мишљења, сваку идеју и сан који се не уклапа у његову визију. Србија под његовим вођством деловала је као земља без наде – све до 1. новембра 2024. Тада се, на железничкој станици у Новом Саду, срушила надстрешница, при чему је страдало 15 људи. Био је то тренутак који је запалио искру – протести су започели и трају и данас“.
Новинар Дие Зеита, Улрих Ладурнер, описује како су се протести ширили широм земље, обликујући нови идентитет Србије.
„На видику су обриси другачије, боље Србије. Покретачка снага промена су средњошколци и студенти – генерација за коју се веровало да је незаинтересована и политички пасивна. Али изненада, они излазе на улице и покрећу масе. На врхунцу протеста, више од 300.000 људи изашло је на улице Београда – што је готово пет процената целокупног становништва Србије“, пише Ладурнер.
Од “велике Србије” до “српског света”
Аутор се осврће и на опасне идеје из прошлости које се, према његовом мишљењу, и даље налазе у основи политике у региону. Деведесетих година прошлог века, српске паравојне снаге вршиле су етничко чишћење у име „велике Србије“, док је у последњим годинама тај термин замењен изразом „српски свет“.
„Али значење је остало исто – уједињење свих Срба у једној држави. Те идеје и данас представљају ризик за стабилност Балкана. Конфликт са Косовом и даље је нерешен, док лидер босанских Срба, Милорад Додик, све отвореније говори о одвајању ентитета Републике Српске од Босне и Херцеговине.“
У тексту се додаје и да Вучић располаже низом деструктивних „карта“ које може да искористи. „Када су протести тек почели, он је запретио студентима, а режимски медији су их одмах напали. Тада се у многима пробудио страх – не само од репресије, већ и од могућности да се насиље окрене против сопствене младости. Људи су инстинктивно осетили да морају да стану у заштиту деце – деце која су одрасла у земљи чије су темеље потресали рат, сиромаштво и понижење. Зато су широм Србије врата почела да се отварају управо њима – ученицима и студентима.“
Вучић? Ко беше тај?
Занимљиво је да ови протести немају вођу, што Вучићу онемогућава да примени тактику на коју је навикао – да противнике уруши пропагандом, уцени их или их политички купи. „Овде то није могуће“, наводи се у тексту. „Студенти га једноставно игноришу. Вучић? Ко беше тај? Тиме, готово несвесно, постижу нешто огромно – показују свим грађанима како би Србија могла изгледати без његове свеприсутности.“
На крају, Die Zeit закључује да је председник Вучић преживео највеће протесте у модерној историји Србије. Али, како пише Ладурнер – демонстранти нису ни очекивали његову оставку, нити им је то био циљ. Он је, формално, и даље на власти, али земља за коју верује да је држи под контролом – полако му измиче из руку.
„Србија почиње да лечи ране које су јој нанели рат, национализам, сиромаштво и понижење. Више ништа није као пре“, каже старија жена која се, у Београду, на великом протесту прикључила младима. „Данас смо другачији!“, закључује она.
