Прочитај ми чланакНемачка припрема нови закон који ће људима са Западног Балкана олакшати долазак и рад у овој за многе обећаној земљи. Наиме, та земља жели да удвостручи квоту за усељавање неквалификованих радника из нашег региона, којих би, убудуће, требало да буде до 50.000 годишње. Такозвано "западнобалканско правило" је за српске раднике који планирају одлазак из земље добра вест, али за српско тржиште рада значи својеврсну пропаст. Занимања која су већ одавно дефицитарна додатно ће остати без радне снаге. Укратко - неће имати ко да зида, заварује, утоварује, да нас вози...
Милош Турински из Инфостуда за Нова.рс истиче да између немачког и српског тржишта рада постоји узрочно-последична веза, будући да дефицит неких радника у Немачкој значи и дефицит у Србији.
Дакле, када Немачкој зафале неки радници, та места, између осталог, попуне и људи из Србије, а онда се дефицит у том сектору појави код нас.
„Немачка има план да до 2035. године ‘увезе’ осам милиона радника, а само немачка железница планира да ове године доведе 25.000 радника“, додаје Турински.
Што се тиче тога који радници највише одлазе, а самим тим и фале Србији, Турински наводи да ту свакако спадају медицински радници, лекари, ИТ стручњаци и инжењери, али да се то највише осети код занатских занимања, код грађевинара, возача и да ће због ове промене у Немачку доћи највише радника који ће радити физичке послове, као и оних који ће се запослити у производњи.
Што се самог закона тиче, почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић за наш портал истиче да је то само део укупног процеса померања из сиромашнијих делова Земљине кугле у оне који су богатији.
„Немци су тим законом направили једну промену. Наиме, раније је било неопходно да послодавац коме је потребна радна снага добије потврду да нема расположивих тих кадрова у Немачкој, па да на основу тога може да доведе раднике ‘са стране’. Нови закон каже да сада не мора да се доказује потреба за тиме, већ радници на основу одређених докумената и потврда о радном искуству улазе на немачко тржиште рада“, наводи Атанацковић.
Како истиче – Србија од тога користи сигурно неће имати јер ће бити у ситуацији да још више губи кадрове који су јој потребни.
„Широка је лепеза занимања која су дефицитарна, али ако рецимо говоримо о грађевинарству, тај сектор сам по себи укључује много различитих занатских занимања, нарочито у неким завршним фазама радова. Такође, возачи су у Европи дефицитарни годинама, а дефицитарни су и код нас“, додаје наш саговорник.
Он истиче да се и у Србији ради на промени законодавства, у смислу тога да се поједноставе процедуре доласка и запошљавања радника из страних земаља.
„Ми то решавамо на сличан начин као Немци, само са још шире отвореним вратима. И, природно, ми у Унији послодаваца сматрамо да је то неопходно јер би многе делатности код нас потпуно стале ако не би могли да дођу страни радници и попуне та места“, закључује Атанацковић.
Шта још Немачка планира?
Поред наведеног дуплирања квоте за долазак неквалификованих радника, немачки законодавци планирају још једну новину – „карту шанси“.
То је могућност да се људи напросто доселе у Немачку те да тек ту, на лицу места, траже посао и за то време имају право да раде пола радног времена ван струке како би зарадили за живот.
Карта шанси би требало да се додељује по новом систему бодовања свакоме ко прикупи шест бодова.
Четири бода носи одређена стручна квалификација, три бода добро познавање немачког или три године радног искуства, два бода уколико је особа млађа од 35 година, а један бод уколико је раније легално барем шест месеци боравила у Немачкој.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 9, 2023
