Pročitaj mi članak

Nemačka se vraća na ugalj jer energetska bezbednost prevazilazi klimatske ciljeve

0

Nemačka se vraća uglju jer se suočava sa najgorom energetskom krizom u poslednjih nekoliko decenija, čak i dok zvanično sledi svoje ciljeve klimatske agende.

Централноевропска нација троши угаљ најбржим темпом у скоро шест година, пошто је постала једна од ретких земаља која је повећала увоз горива 2023. године, известио је Блумберг.

Један од најстаријих и најјефтинијих извора енергије, угаљ, вратио се након пораста трошкова енергије широм света, посебно у Европи, која пати од акутне економске кризе због лоших односа са Москвом.

Неколико електрана на угаљ привремено је поново активирано у Европи ове године због несташице гаса након што су затворене како би се пребродила тренутна енергетска криза.

Светска потрошња угља достигла је рекордну вредност од преко 8 милијарди тона ове године, саопштила је Међународна агенција за енергију (ИЕА).

Упркос наглој употреби угља у Европској унији, новембарске емисије угљеника биле су најниже у последњих 30 година, према Центру за истраживање енергије и чистог ваздуха.

Немачка се суочава са тешком енергетском кризом

Немачка Зелена странка и коалициона влада у Берлину планирале су постепено избацивање угља до 2038. године, али се сада залажу за ранији циљ до 2030. године.

Међутим, руски рат са Украјином односно прокси рат са колективним Западом и губитак већине европских залиха природног гаса који је уследио довели су до оживљавања фосилног горива.

Највећа европска привреда покушава да избалансира краткорочни приоритет јачања своје енергетске безбедности, држећи се својих дугорочних циљева „нето нулте емисије“.

Отприлике 36,3 одсто електричне енергије у немачкој електроенергетској мрежи између јула и септембра ове године долази из термоелектрана на угаљ, у односу на 31,9 одсто у трећем кварталу 2021, према немачком статистичком заводу Дестатис.

Немачка статистичка агенција известила је да је производња угља за производњу електричне енергије порасла за 13,3 одсто у односу на претходну годину на 42,9 ТWх у истом периоду.

ИЕА је саопштила да је Немачка забележила највећи пораст потрошње угља, са порастом од 19 одсто, или 26 милиона тона, у односу на прошлу годину.

У међувремену, енергија из природног гаса је у Немачкој благо порасла, упркос вишим ценама, док је производња путем ветра и хидроелектрана била ниска.

Берлин одлаже гашење нуклеарне енергије и угља

Домаћа нуклеарна производња је пала током трећег квартала након што је Немачка смањила број својих активних реактора на три са шест, годину дана раније због одлуке Берлина да постепено укине технологију након катастрофе у Фукушими.

Још у октобру, канцелар Олаф Шолц је одбацио своју коалицију држећи три преостале нуклеарне електране на мрежи најкасније до средине априла 2023.

„Само у Немачкој, са 10 гигавата, преокрет је у значајној мери. Ово је повећало производњу енергије из угља у Европској унији, за коју се очекује да ће неко време остати на овим вишим нивоима“, наводи се у годишњем извештају ИЕА о тржишту угља од 16. децембра.

Због проблема са одржавањем француских нуклеарних електрана, Немачка је по први пут ове године постала нето извозник електричне енергије у Француску, саопштио је Дестатис.

Капацитет нуклеарног реактора у Француској сада је око 68 одсто, а прошлог месеца је био на 50%, наводи Блумберг.

ИЕА је саопштила да ће се, како се француска нуклеарна производња опоравља и производња електричне енергије из обновљивих извора енергије у Немачкој повећава, земља вероватно вратити да буде нето увозник енергије у року од неколико година.

Међутим, немачка влада је издала изузеће да задржи отворених 1,6 ГW електрана на лигнит до марта 2024, уместо да их затвори до краја 2022, како је планирано, пренео је Ројтерс.

Стављање ван погона 2,6 ГW каменог угља и 1,2 ГW термоелектрана на лигнит у Немачкој је сада одложено.

Берлин је такође створио „резерву за замену гаса“ са укупним капацитетом од 11,6 ГW, укључујући 1,9 ГW лигнита и 4,3 ГW термоелектрана на камени угаљ које ће остати на мрежи до 2024. године, наводи се у извештају ИЕА.

„Постепено избацивање угља у идеалном случају до 2030. није упитно“, рекла је портпаролка немачког министарства економије у изјави за Блумберг.

„У контексту кризне ситуације, најважније је то што смо очигледно успели да у 2022. потрошимо знатно мање енергије, посебно природног гаса.