Прочитај ми чланак

НЕМАЧКА: Прогнозе лоше, стварност – још гора

0

Немачка се суочава са прилично мрачним прогнозама економског раста – односно пада.

Али један чувени економиста каже да су и такве бројке улепшане јер не узимају у обзир све скупље енергенте из увоза и још неке факторе.


Четири водећа економска истраживачка института представила су прошле недеље суморне прогнозе економског развоја Немачке: привреда ће ове године расти за свега 1,4 одсто, а за 2023, ти стручњаци предвиђају чак и пад БДП од 0,4 одсто.

Одлучили: Ограничити нове испоруке; цене скочиле

Но, колико год ове прогнозе деловале мрачно, бројке су ипак улепшане, сматра врхунски немачки економиста Габријел Фелбермајер и каже да ће се БДП већ ове године реално смањити за 1,3 одсто, а наредне године ће минус бити вероватно око четири одсто.

Јер, како објашњава Фелбермајер у студији у коју је увид имао Зидојче цајтунг, у временима неуобичајено високих увозних цена, такозвани реални БДП није добар показатељ економске снаге земље. Свакако не, ако се под економском моћи неке земље подразумева и куповна моћ њеног народа, преноси DW.

Да би то разумели, треба знати да је БДП по класичној дефиницији вредност свих добара и услуга произведених или продатих у земљи и истовремено је збир свих домаћих прихода. Немачки БДП је недавно нагло и неуобичајено порастао, међутим, мање због великог повећања количине произведене робе – већ због високе инфлације, која вештачки надувава суму целокупне продаје исказане у еврима.

Да би се израчунао овај феномен, односно номинални БДП очистио од инфлације, користи се такозвани дефлатор БДП-а, односно индекс цена роба и услуга произведених у земљи. Резултат је добро познати реални БДП.

Увоз скупих енергената драстично смањује куповну моћ

Проблем је у томе што тај механизам додуше укључује извоз немачких компанија, јер је роба произведена у земљи – али не и увоз. То значи да изузетно високи трошкови увоза енергената уопште нису узети у обзир у званичној статистици БДП-а. Фелбермајер објашњава важност наглог раста индекса потрошачких цена (ЦПИ) који се не заснива на роби произведеној у земљи, већ на роби која се у њој троши – и тако долази до своје још мрачније прогнозе.

Зидојче цајтунг напомиње, да то што делује као високоумна научна комбинаторика, заправо има веома опипљив утицај на политичке одлуке и живот грађана.

„Раст БДП-а, како се обично извештава, потцењује губитак куповне моћи становништва у временима високих увозних цена“, каже Фелбермајр. „Политичари не виде пуне размере осиромашења становништва јер оно не произилази из званичних података. Тиме настаје опасност да извуку погрешне закључке.“

Немачка Влада вероватно није једина коју би обмањујући подаци могли да наведу да доноси проблематичне одлуке.

Према Фелбермајеровим речима, иста опасност се односи и на партнере у колективном преговарању, послодавце и синдикате, јер им „званични подаци о БДП-у сугеришу да постоји маневарски простор за повећање плата који у ствари уопште не постоји“.

„Зато је велика опасност да плате буду подигнуте до мере која ће се на крају показати као економски штетна и коштати радних места“, преноси Зидојче.

Немачка би могла да се нађе у друштву великих дужника

Губитак радних места о којем Фелбермајер говори другачије речено јесте у ствари повећање незапослености. Поред тога што то значи додатно осиромашење становништва и смањење потрошње – тиме ће се истовремено повећати државни трошкови и смањити приходи од пореза. А то ће пак неминовно довести до новог задуживања Немачке.

Огромна сума од скоро 300 милијарди евра коју је предвидела Влада Олафа Шолца за помоћ привреди и грађанима у савладавању енергетске кризе – већ садржи нови дуг од 200 милијарди евра.

Раније је донет и вишегодишњи план додатног буџета за немачку војску Бундесвер у висини од 100 милијарди евра.

А пакети помоћи због пандемије короне, допринели су томе да је крајем прошле године сума немачких дугова већ износила 2,32 билиона евра.

То би на крају Немачку могло да доведе у ситуацију да се после две деценије строге штедње, те повољних камата који су појефтиниле дугове и помогле да са савлада криза евра – сада нађе у друштву великих дужника, међу којима су одавно и чланице Г7 попут Јапана, Италије, а и САД.

Фактор камате

Најновија вест из Вашингтона је да се у нову фискалну годину, која тамо почиње 1. октобра, стартовало са рекордом од 31,1 билиона дуга.

У борби против инфлације, Национална банка САД (Фед) почела је брзо и крупним корацима да подиже кључну каматну стопу, а то пак кредите чини скупљим – и додатно повећава дуг у доларима.

И Европска централна банка која штити стабилност евра, друге по важности светске валуте, такође је први пут после 10 година почела са дизањем камата. То значи да поново расту новчани депозити у еврима – али и дугови, како државни тако и приватни. И то је део врзиног кола рецесије у којој грађани губе куповну моћ – односно постају сиромашнији.