Прочитај ми чланак

Немачка на ивици амбиса: Има ли влада у Берлину лек за економску кризу?

0

До рецесије и лошег економског стања није дошло због тога што је Немачка у рату или се десила нека катастрофа, већ је то последица људског фактора, пре свега политике Зелених

Након проблема са усвајањем буџета и рецесије изазване скоком цена енергената, Немачка се у новој години суочила са још једном кризом – протестом пољопривредника, који су блокирали неколико већих немачких градова и изазвали хаос широм земље.

Окидач за протесте била је одлука савезне владе да укине део субвенција за дизел, за које очигледно није било новца након што је Савезни уставни суд крајем прошле године оборио предлог потрошње који је покушао да заобиђе уставом прописана ограничења потрошње.

Немачки званичници, али и добар део медија, одмах је покушао да представи незадовољне пољопривреднике као „екстремисте“ и „присталице крајње деснице“ – на исти начин на који је то претходних година рађено у Холандији и Канади – а министар економије Роберт Хабек упозорио је да поједини учесници протеста гаје „фантазије пуча“.

Председник Немачке уније фармера Јоаким Руквид одбацио је такве оптужбе, критикујући владу да „угрожава одрживост пољопривреде и доводи у питање доступност висококвалитетне домаће хране“.

Кризу ће додатно продубити и штрајк железничара, који би требало да почне сутра и траје најмање три дана, док су нови прекиди рада најављени и за остатак године.

Немачка – жртва лоше политике

Душан Достанић са Института за политичке студије сматра да је за кризу у Немачкој најзаслужнија владајућа политичка класа, а не нека природна катастрофа или спољни утицај.

„До рецесије и лошег економског стања није дошло због тога што је Немачка у рату или се десила нека катастрофа, већ је то последица људског фактора, пре свега политике Зелених. Они су инсистирали на напуштању нуклеарне енергије, као и на затварању термоелектрана, а ту су и санкције против Русије, одбијање да се купује руски гас и дизање у ваздух Северног тога“, наглашава он за РТ Балкан.

Наш саговорник појашњава и да се владајуће партије у Немачкој воде идеологијом, а не државним интересима и логиком, по чему наликују на источноевропске државе из времена комунизма.

Новинар Мирослав Стојановић главни узрок кризе види у напуштању руског гаса у корист других, скупљих добављача, који су немачку привреду учинили мање конкурентом.

„Сад се ситуација погоршана због буџетске кризе, која је избила након пресуде Уставног суда. Она је довела до компромиса који су укључивали ригорозна кресања буџета и повећање пореза, а једна од ставки која је изазвала велику побуну пољопривредника је укидање субвенција које су пољопривредници користили још од 1951. године. Влада укинула субвенције на дизел гориво, додајући да он доста загађује, а ту је и увођење пореза на трактора на исти начин као и аутомобиле“, наглашава он.

Савршена олуја (не)ће довести до пада владе

Немачку владу је, дакле, последњих месеци погодила „савршена олуја“,тачније неколико криза са којима они не успевају да изађу на крај. То је „подгрејало“ тврдње да би влада могла да падне, али и да би Немци могли на превремене изборе – што би био догађај без преседана у новијој историји те земље.

Ипак, саговорници РТ Балкан не мисле да ће у ове године Немачкој доћи до ванредних избора.

„Имајући у виду да је та политика идеолошки, а не рационално заснована, тешко би се могло очекивати да ће доћи до реалнијих промена, пре свега зато што је медијско-политичка класа убеђена да је она исправна. Наравно да таква политика има последице, али њих ће сносити неко други, попут пољопривредника“, наглашава Достанић.

Ни Мирослав Стојановић не мисли да ће доћи до промена у влади или нових избора, пре свега зато што се три владајуће партије плаше лоших изборних резултата.

„Никада се није десило да на половини мандата владе у Немачкој она буде толико непопуларна. Међутим, трочлану коалицију заједно држи и страх од лоших резултата и пада рејтинга, тако да ниједна од ових партија нема храбрости за излазак за изборе. Та коалиција тренутно има подршку највише 30 одсто гласача“, закључује он.

Немци ће, у зависности од тога где живе, ове године имати најмање једну, а неки и више прилика да покажу шта мисле о влади. За почетак, сви пунолетни ће имати право гласа на европским изборима заказаним за почетак јуна, док ће становници три источне провинције покрајине – Бранденбурга, Саксоније и Тирингије – на јесен гласати и на покрајинским изборима.

Истраживања јавног мњења показују да би Алтернатива за Немачку (АфД) могла да оствари најбољи резултат до сада, а у источним покрајинама могли да освоје и највећи број гласова. У успону је и Сара Вагенкнехт, некадашња посланица Левице која је пре неколико дана формирала нову партију и која ужива значајну популарност међу лево настројеним бирачима.

С друге стране, лош резултат партија власти могао би додано да пољуља њихов и овако слаб легитимитет и гурне Немачку у паклену политичку јесен.