Прочитај ми чланакЗамислите велику западну економску силу у коју је коронавирус стигао касно, али је њена влада, уместо да ту пошаст негира и одлаже, деловала превентивно.
Та држава је била спремна да тестира и тражи контакте како би брзо спустила кривуљу и ограничила смртност своје популације, у чему је била успешнија него било које друге велике западне индустријске државе. Циљано заустављање ширења вируса помогло је да се незапосленост ограничи на само шест процената. Осим оваквих резултата, лидер државе је доживео огроман скок популарности – са 40 одсто подршке на 70 процената.
У питању је, како процењује Њујорк тајмс, Немачка под канцеларком Ангелом Меркел. Њена све већа популарност политички је маргинализовала крајњу десницу и екстремну левицу. Немачки синдикати блиско су сарађивали са шефовима како би фабрике биле отворене, а услови рада су били генерално безбедни, изузев екстремног случаја месне индустрије „Тенис“. Влада Меркелове је координирала са свим немачким покрајинама да обузда пандемију, док је са осталим чланицама ЕУ била упорна да оснује фонд за опоравак у корист држава које су најтеже погођене вирусом.
Снаге које Немачка показује чине је великом економијом која ће, сасвим сигурно, бити најуспешнија у постпандемијском свету
Низ предности
Коронавирус убрзава заокрет ка националним економијама који је започео 2008. глобалном финансијском кризом. Европске владе преузимају све већу контролу над свим аспектима економског живота, улазећи у јавне дугове како би одржали раст и поставили нове препреке спољној трговини и политици имиграција. Само виртуелна страна светске економије цвета, јер људи раде од куће, играју игрице и купују на интернету.
Упркос својој технолошкој доминацији, САД и Кина троше превише, док су њихове владе критиковане због погрешног руковања пандемијом. Русија такође има интригантну економију, јер председник Владимир Путин већ годинама чува своју државу од страних финансијских притисака, одбрамбеног потеза који ће се показати све вреднијим у свету који се брзо деглобализује.
Међутим, највећи победник ће бити Немачка. Њен одговор на пандемију истакао је већ постојеће предности: ефикасну владу, мали дуг, репутацију индустријске изврсности која штити њен извоз чак и кад глобална трговина опада и на крају, све већи капацитет за стварање домаћих технолошких компанија где доминирају амерички и кинески интернет гиганти.
Швапска домаћица
Док се друге земље брину да би недавна отпуштања могла постати стална, већина немачких радника остала је на платним списковима захваљујући брзом ширењу тзв. курцарбајта, старог владиног система који плаћа компанијама да задрже запослене на послу тако што раде скраћено време услед привремене кризе. Немачка је успела да прошири овај систем захваљујући својој чувеној штедљивости. Током дугих година када је Меркелова вршила штедњу на осталим чланицама ЕУ, приговарали су јој да је “швапска домаћица”, према архетипу Немице која од старог хлеба прави кнедле.
Међутим, сада јој се не смеју.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 22, 2020
Немачка не одустаје од своје посвећености уравнотеженом буџету. Будући да ће велики део ове потрошње извући из уштеде, очекује се да ће јавни дуг Немачке порасти, али само на 82 процената БДП, што је лакше оптерећење од дуга у САД и другим високо развијеним земљама које троше далеко мање на пакете за економски спас.
Скептици тврде да се Немачка сада опасно ослања на индустријски извоз, посебно на Кину. Знајући ове своје рањивости, Немачка се залаже за модернизацију водећих извозника као што су велике аутомобилске компаније. Врши се притисак на произвођаче аутомобила да се са још увек профитабилног мотора са сагоревањем окрену електричним аутомобилима будућности.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 22, 2020
План за спасавање
Немачки план економског спасавања укључује 56 милијарди долара за старт апове који могу да дигитализују традиционалну индустрију користећи вештачку интелигенцију и друге нове технологије. Осим Француске, Немачка је недавно објавила да има за циљ да створи европско интернет складиште које би било конкурентно ономе из Америке и Кине.
Немачка је стара нација и друштво јој је конзервативно, али критичари који претпостављају да се то сувише дуго мења су се и раније показали да греше. Почетком овог века кад је Немачка проглашена „болесником Европе“, усвојила је реформе тржишта рада којима је враћен њен статус најстабилније економије на континенту. Пошто пандемија убрзава темпо дигитализације и деглобализације уз повећање светских дугова, Немачка се истиче својим релативним недостатком тих изазова и владом спремном да се са њима ухвати у коштац.
