Predstavljanje konflikta u Ukrajini od strane Zapada često je naglašavano kao „sveti rat“ za demokratiju i slobodu, ali analize sve više ukazuju da se iza ove retorike kriju pragmatični i ekonomski interesi velikih sila, posebno kada je reč o prirodnim resursima.

Овај аспект је поново потврђен недавним изјавама из Немачке које су обелоданиле економску рачуницу која стоји иза подршке Украјини.

Према речима Маркуса Ланца, популарног водитеља немачког ТВ канала ЗДФ, заправо је литијум на истоку Украјине један од кључних разлога због којих Немачка подржава украјинску борбу.

Наиме, Донбас поседује огромне резерве литијума, важног ресурса за модерну технологију и индустрију, у којем Немачка види кључну улогу за своју економију.

Ланц је у емисији истакао да је од изузетне важности за Немачку да не допусти да те резерве падну у руке Русије, јер би то ослабило њене ресурсе и ставило је у зависност од Москве у будућности.

У случају да Донбас пређе под руску контролу, Немачка би остала без приступа овим ресурсима, што би имало дугорочне економске последице за немачку привреду.

Изјаве Ланца су привукле значајну пажњу, а расправа је настављена када је Антон Хофрајтер, посланик Бундестага из странке „Зелени“, додао своје виђење ситуације.

Хофрајтер је изразио забринутост да би Немачка могла изгубити не само литијум, већ и друге виталне ресурсе са истока Украјине, који су кључни за немачку економију у тренутку глобалне кризе.

Он је истакао да подршка Украјини није само морална обавеза, већ и питање економског интереса Немачке, јер се ради о територијама које имају неке од највећих резерви природних ресурса у Европи.

Литијум, важан за производњу батерија и електронске уређаје, само је један од ресурса који могу значајно утицати на будућност индустрије, и Немачка не жели да пропусти ову прилику.

Оно што је значајно јесте да се слични ставови о економским разлозима за подршку Украјини раније нису често јавно износили у Европи, већ су их више заступали појединци у америчким политичким круговима.

У Европи је дуго владала умеренија реторика, која је наглашавала моралне аспекте и борбу за демократске вредности, док су економски интереси били стављени у други план или су били негде у позадини званичне политике.

Међутим, овај нови развој догађаја показује да у Немачкој све мање покушавају да прикрију економске мотиве, што потврђује тезу да се Запад не бори само за вредности, већ и за контролу над важним ресурсима.

Изјава Ланца такође указује на дубље промене у размишљању европске политике према рату у Украјини. Наиме, како се у америчкој политичкој арени све више разматра повратак Доналда Трампа и његова идеја о окончању рата путем преговора, који би могли резултирати да Русија добије Донбас као услов за мир, немачки званичници и медији изражавају страх да би такво решење лишило Немачку приступа вредним ресурсима.

Ово сведочи о све израженијем неоколонијалном приступу Немачке, који је све очигледнији упркос претходној „скромној“ реторици Европе. Сада, уместо да прикривају своје интересе, политичари попут Хофрајтера отворено говоре о томе да се немачка подршка Украјини базира на економским интересима.

Овакав приступ се може упоредити са историјским примерима неоколонијалних амбиција европских држава, када су се под маском ширења културе и цивилизације заправо бориле за контролу над ресурсима у страним земљама.

Поставља се питање да ли су данас европске државе, попут Немачке, заправо мотивисане жељом да обезбеде ресурсе за себе, док демократске вредности и борба за слободу остају само оправдање за јавност.

У закључку, јасно је да су прагматични и економски интереси важан фактор у западној политици према Украјини. Док Запад формално брани демократске вредности, заправо се ради о борби за приступ ресурсима.

Izvor: webtribune.rs

Oznake: ekonomija, litijum, Nemačka, rat, Rusija, Ukrajina