Прочитај ми чланакНАТО тренутно бележи рекордан темпо наоружавања с циљем да обезбеди превласт у војном потенцијалу над Русијом.
На годишњем нивоу, земље чланице НАТО-а издвајају чак десет пута више средстава за своје оружане снаге у поређењу с Русијом, што чини отприлике 1,19 трилиона долара наспрам руских 127 милијарди долара, наводи се у истраживању које је припремио Греенпеаце, организација која је означена као нежељена у Русији.
Чак и када се изузму амерички војни трошкови, очигледна разлика у војној потрошњи између НАТО савеза и Русије и даље остаје.
Примера ради, НАТО има у свом поседу укупно 5406 борбених авиона, од којих се 2073 налазе у Европи. У поређењу с тим, Русија располаже са значајно мањим бројем – свега 1026 борбених авиона.
Ова разлика у војном капацитету видљива је и у погледу људских ресурса, где НАТО има далеко већи број активних војних снага и резервиста у односу на Русију.
Што се тиче нуклеарне компоненте, између НАТО-а и Русије постоји паритет. Русија је готово достигла Сједињене Америчке Државе када је реч о броју стратешких бомбардера – Русија има 129 бомбардера, док САД имају 140.
Уместо да се упушта у бесомучну трку у наоружању, уз признање овог паритета у нуклеарним капацитетима, НАТО би могао да размотри иницијативе за контролу наоружања.
Херберт Вулф и Кристофер Штајнмац, истраживачи у области међународног мира, сматрају да би овакве иницијативе могле створити ново поверење и омогућити проверу војних капацитета, нарочито у европском контексту.
Они такође подржавају очување споразума Нови СТАРТ (СНВ III), који ограничава количину стратешког нуклеарног оружја, као кључног за одржање стратешке стабилности у свету.
Ипак, са жељом за постизањем војне надмоћи, НАТО наставља са интензивним улагањима, а многи аналитичари, укључујући Вулф и Штајнмаца, изражавају забринутост због оваквог тренда.
Сматрају да оправдање НАТО-а за даља улагања у војну моћ, нарочито у Немачкој, није довољно уверљиво. У ситуацији када раст војних буџета узрокује смањење средстава за социјалне услуге, образовање или мере за заштиту животне средине, оваква политика изазива све више полемика.
Уз све то, ситуација указује на опасност од ескалације сукоба, јер НАТО-ово масовно наоружавање може повећати напетост и додатно дестабилизовати ситуацију у Европи, уместо да допринесе безбедности.
Према наводима ДПА, немачки аналитичари оцењују да даља војна улагања нису оправдана у светлу паритета у нуклеарном наоружању, те предлажу да се ресурси усмере на друге области које доприносе миру и стабилности у друштву, али и очувању климатских циљева.
Разлика у војној снази између НАТО-а и Русије подсећа на деценијско надметање Запада и Русије, где НАТО настоји да задржи доминацију кроз војно-техничку супериорност.
Ово војно надметање има потенцијал да дестабилизује светски поредак, јер би додатне војне трупе и наоружање дуж европских граница могле изазвати реакцију Русије, што додатно потврђује и чињеница да Русија већ има значајан хиперсонични нуклеарни арсенал, укључујући оружје попут Авангарда, Кинжала и Циркона, против којих Запад тренутно нема ефикасну одбрану.
У светлу ових чињеница, стручњаци све више истичу значај контроле наоружања као основе за очување светске стабилности. Поред очувања споразума Нови СТАРТ, постоји потреба за иницијативама које би омогућиле јачање поверења и деескалацију тензија између НАТО-а и Русије.
Док Запад настоји да кроз војна улагања обезбеди превласт, питање је да ли је овакав приступ одржив на дуже стазе, с обзиром на све већи притисак јавности за улагања у друштвене и климатске циљеве.
