Pročitaj mi članak

NATO ostaje bez municije? Slanje naoružanja Ukrajini ispraznilo savezničke zalihe

0

Ukoliko bi se Evropa suočila sa Rusijom, neke države bi ostale bez municije sa samo nekoliko dana, tvrde zapadne diplomate

НАТО очекује од држава чланица да повећају залихе муниције, али буџети ових земаља у великој мери исцрпљени су због војне помоћи која се шаље Украјини.

„Уколико би се Европа суочила са Русијом, неке државе би остале без муниције са само неколико дана“, изјавио је неименовани дипломата за Ројтерс.

Чак и пре почетка специјалне војне операције 24. фебруара прошле године, многе чланице северноатлантског савеза нису испуњавале стандарде о залихама муниције које та организација прописује. Њихови званичници су, како је сматрали да су ратови издржљивости и велике борбе артиљерије ствар прошлости, преноси Ројтерс.

Темпо слања наоружања Украјини, чије трупе испаљују и до 10.000 артиљеријских граната на дан, разоткрио је рупе које постоје не само у залихама муниције у земљама Запада, већ и у способности њихових војних индустрија да муницију произведу.

НАТО је недавно завршио специјално испитивање попуњености залиха муниције, сазнаје та британска агенција.

„Циљеви попуњености залиха муниције које смо прописали, а које су специфичне за сваку државу чланицу, нису били испуњени ни пре почетка (сукоба у Украјини)“, рекао је неименовани званичник НАТО-а.

Сада су залихе додатно истрошене услед тог сукоба, што значи да ће НАТО највероватније подићи очекивања попуњености залиха.

„Било би потпуно шокиран ако циљеви не буду повећани“, рекао је НАТО званичник за Ројтерс.

Колико је муниције преостало у складиштима НАТО земаља није познато, пошто су ти подаци тајни. Слична је ситуација и са циљаним залихама, које су специфичне за сваку државу и представљају једну од најбоље чуваних тајни у алијанси, наводи британска агенција.

Уопштено говорећи, НАТО свакој од својих држава чланица прописује одређене стандарде које оне морају да испуне и развију способности које би алијанса могла да искористи у случају сукоба.

То би, на пример, могло да значи да би један савезник требало да развије оклопну дивизију, од 10.000 до 30.000 војника, потпуно опремљену са довољном количином наоружања, способну за борбу у сваком тренутку.

Узимајући те ствари у обзир, та држава би морала да испуни одређене стандарде када је реч о количини тенкова, артиљерије и других врста наоружања прописаних НАТО стандардима.

Немачка је појединачно заостајала око 20 милијарди евра за испуњавањем очекиваних стандарда и пре почетка специјалне војне операције, преноси Ројтерс. Та броја није потврђена у немачком Министарству одбране.

Званичник НАТО-а рекао је да највећи недостаци постоје у муницији за артиљерију калибра 155 милиметара, ракетама за ХИМАРС, муницији за противваздушне системе попут ИРИС-Т, „патриот“ и „гепард“, које Украјина активно користи.

Одлуке о циљаним залихама очекују се на самиту НАТО-а у Литванији средином јула.

Проблеми са производним капацитетом

Сукоб у Украјини указао је и на недостатак индустријских капацитета да се, након више деценија смањене потражње, за кратко време повећање производња муниције.

Министри одбране држава чланица НАТО-а разговараће на ту тему у Бриселу током ове недеље, пре него што се западни лидери буду састали на Минхенској безбедносној конференцији, непосредно пре прве годишњице специјалне војне операције.

САД и Француска су почеле да стварају притисак на војну индустрију како би повећали производњу. Вашингтон планира да повећа производњу са 14.400 на око 90.000 артиљеријских граната месечно.

Као највећи украјински војни донатор, Сједињене Државе су Кијеву од почетка рата доставиле оружје у вредности од око 30 милијарди долара, укључујући више од милион граната за артиљерију калибра 155 милиметара, тврде у Стејт департменту и Пентагону.

Француски председник Емануел Макрон наредио је државним војним компанијама да развију стратегију „ратне економије“, како би се убрзала производња различитих типова наоружања.

Како наводи Ројтерс, резултати овог плана већ се виде, пошто је за производњу муниције сада потребно три, а не девет месеци како је то био случај раније, док се артиљеријски топови „Цезар“, чија је производња некад трајала око две године, сада праве за 18 месеци.

Сарадња између савезника је кључна, наводи британска агенција. Споразумом између Француске и Аустралије Канбера ће обезбедити барут, који се не производи у Француској, како би њихове фабрике могле да производе гранате калибра 155 милиметара.

Немачка заостаје

Неке државе, ипак, заостају у односу на своје савезнике. Немачка, чији је канцелар Олаф Шолц непосредно након почетка специјалне војне операције најавио успостављање специјалног фонда од 100 милијарди долара за модернизацију наоружања, током последњих годину дана није направила очекивани напредак.

„До краја прошле године нисмо добили никакве значајније наруџбине“, рекао је директор удружења немачке војне индустрије Ханс Кристијан Ацподијен, преноси Ројтерс.

„И поред специјалног фонда од 100 милијарди евра, видели смо да је Министарство одбране говорило о несташица током прошле године. Није било довољно новца за набавку миниције, ни у специјалном фонду ни у редовном буџету“, додао је он.

Шефица одбора за одбрану немачког парламента Мари-Агнес Штрак-Цимерман назвала је то „изгубљеном годином“ и пожалила се на недостатак дугорочног размишљања при наручивању опреме.

Напоре да се повећа производња муниције и наоружања омета неколико фактора, међу којима су глобални недостатак полупроводника, сировина, као и проблеми у проналажењу довољног броја висококвалификованих радника.

Због неизвесних наруџбина, многи произвођачи наоружања претходних година нису желели да инвестирају велике своте новца у повећање производње.

Званичник НАТО-а је рекао да Алијанса покушава да реши такве проблеме подстицањем савезничких земаља да вишегодишње уговоре склапају заједно, као и да очекује да ће неколико таквих уговора бити потписано на састанку у Бриселу.

Али до поновног попуњавања залиха и даље предстоји дуг пут.

„Не мислим нужно да ће у наредној години нивои наших залиха драстично порасти. Али, све додатне залихе које будемо имали ићи ће у Украјину“, изјавио је званичник НАТО-а.