Прочитај ми чланакЛибијски грађанин је најавио да ће одвести НАТО на Европски суд за људска права зато што је погодио његов дом и масакрирао његову породицу 2011.
Тимоти Банкрофт Хинчи – новинар, уредник, хуманитарац, борац за људска права, поштовалац српске културе и уметности – одлучио је да истера до краја неправду започету нападом на Либију 2011. У наставку чланка преносимо вам његово последње обраћање свету:
„Либијски грађанин је најавио да ће одвести НАТО на Европски суд за људска права због бомбардовања куће беспомоћних цивила и масакра његове целе породице. Године 2011. моје колеге и ја смо израдиле оптужницу и послали је на адресу Међународног кривичног суда и Европског суда за људска права, али они до данас нису били довољно љубазни да макар одговоре.
Иако је документ неколико пута слат, нису били љубазни ни да потврде да је документ примљен, осим што смо примили чудан имејл у коме је неко у име Европског суда за људска права тврдио да „ЕХЦР никада неће истражити НАТО поводом Либије“.
Хиљаде коментара је брисано са чланка у којем су објављени сви злочини НАТО снага у Либији. Може само да се претпоставља ко или шта је обрисало све коментаре, али се можда може и виртуелни тероризам додати на листу злочина у датом документу.
Ако међународно право постоји, а наводно постоји од почетка трећег миленијума, онда оно мора бити у потпуности испуњено, тако да су сви једнаки пред законом. Да ли је превише очекивати тако нешто од Међународног кривичног суда и Евроспког суда за људска права?
Од сада па надаље, овај случај се доводи у центар пажње и биће редовно праћен на међународном нивоу. Због непоштовања мојих колега и мене, ја сам наравио међународни надзорни орган и повезао међународне адвокате. Они сарађују и документују сваки случај ратног злочина, који су починиле било које организације, укључујући НАТО и његово политичко и војно руководство.
Ово је разлог зашто износим случај у јавност: ја позивам све одговорне да истраже оптужбе поднесене у нацрту оптужнице и да отворе случај. Оно што имамо у случају Либије 2011. је акт тероризма, досада некажњеног. Тај акт су починиле земље које тврде да се саме боре против тероризма.
Рат у Либији 2011. је био апсолутно непотребан рат, заснован на неоснованим оптужбама, у којима је још једном НАТО војна опрема искоришћена против цивила и цивилних структура. На пример, откад је цивилна кућа пуна деце легитимна војна мета? За НАТО наравно јесте.
Пошто је поднет нацрт оптужнице, запало ми је за око како норвешки пилоти у летелицама Ф-16 нису примили никакво директно наређење од претпостављених већ им је наводно речено: „Идите и нађите нешто да бомбардујете“. Да ли овако ради НАТО?
У случају Либије 2011. видели смо НАТО државе како отворено стају на страну терориста, укључујући себе у унутрашњи конфликт једне суверене нације. Видели смо њихове чизме на терену, видели смо клање цивила војним авионом. Видели смо намерно уништавање либијске мреже воде и струје (откад је структура неопходна за основно легитимна војна мета?)
НОВА ПОДЛОСТ ПРИШТИНЕ: Утврдити границу са Србијом док траје хаос у Бриселу https://t.co/8Juec9Uj2z
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 3, 2018
У случају Либије 2011 видели смо уништену државу. Афричка земља са највећим индексом развоја је уништена до хаоса, борбе са тероризмом, расцепкана, пропала држава, проузрокована је масовна патња, смрт и незапосленост, судбина која погађа Либијце и 7 година касније. И нико није одговоран? Да ли може група да одлучи да убије, уништи и упропасти државу а затим оде као да се ништа није десило? Тако ће наши потомци гледати на међународни закон и ја нећу да будем одговоран за то у књизи историје, нити прихватам да живим у свету где се такве ствари могу десити и где ће представници закона слегнути раменима и изненада бити фасцинирани својим ноктима.
Најмање што се може очекивати, или тражити, од институција међународне правде је отворена и балансирана истрага мојих оптужби. У мом случају људског бића у години 2018. одбијам да прихватим да особа која се крије иза статуса политичара или војника има више права и може да без последица почини злочине. Можда у Средњем веку је ово био случај и краљеви су могли да буду поштеђени.
Али данас не. Не док сам ја на стражи. И изазивам било кога и било коју институцију да побије оно што говорим!“
Превод за Србин.инфо: Етома
