Pročitaj mi članak

NATO iscrpljen – Rat u Ukrajini se približava kraju

0

Rat u Ukrajini pokazuje da je Alijansa loše opremljena da brani čak i sopstvene teritorije, tvrdi bivši zvaničnik Pentagona Stiven Brajen, a sve veći troškovi za naoružanje razotkrivaju slabljenje SAD u Azijsko-pacifičkom regionu

Rat u Ukrajini, kao i svaki rat predstavlja poligon za testiranje tehnologija, taktike i strategije na bojnom polju, za NATO donosi samo loše vesti, piše nekadašnji visoki zvaničnik Pentagona Stiven Brajen za portal „Vepons end stratedži“ (Oružje i strategija).

Ukrajina je u ovaj rat ušla uglavnom zahvaljujući obećanjima NATO-a, odnosno Sjedinjenih Američkih Država, a to, naravno, nije trebalo da uradi.

SAD i NATO obećali su ogromnu vojnu pomoć Kijevu od preko 100 milijardi dolara. Trenutno pomoć za Kijev iznosi zapanjujućih 100 miliona dolara dnevno. Uprkos ovim fantastičnim sumama, Ukrajina je vratila veoma malo teritorije i, što je još važnije, pretrpela je ogromne gubitke u ljudstvu i opremi.

Rusi su naučili kako da pobeđuju zapadna „pametna oružja“

Za sada, NATO Ukrajini pruža i pomoć u vidu informacija, prikupljenih putem dronova i bespilotnih letelica iznad Crnog mora. Ipak, u širem ratu, Alijansa bi izgubila ovu prednost, jer bi onda Rusija uništavala ova sredstva za izviđanje, čak i u međunarodnom vazdušnom prostoru.

Uprkos masovnom angažovanju NATO-a u Ukrajini, uključujući specijalne snage na terenu, koje deluju kao savetnici ili plaćenici, Rusija je do sada pokazala veliku uzdržanost, izbegavajući prelivanje rata van granica Ukrajine.

Rusi su se veoma dobro prilagodili promenama koje diktira ovaj rat. Kontrola nad dronovima i satelitima u budućim ratovima zauzimaće centralno mesto. Rusija je umrežila svoje dronove „orlan“ i poboljšala mogućnosti ometanja.

Rusi su naučili kako da pobeđuju mnoga zapadna „pametna oružja“. Na primer, rusko Ministarstvo odbrane redovno izveštava o obaranju raketa HIMARS ili dronova u Ukrajini.

SAD imaju veoma lošu PVO

NATO je generalno slabo opremljen za borbu sa rojevima dronova, pa čak i za odbranu od raketa srednjeg i dugog dometa. Razlog za to je potpuno pogrešno usmerena potrošnja, u kojoj je protivvazdušna odbrana (PVO) zanemarena ili fokusirana na strateške nuklearne pretnje.

Pokrivenost Evrope PVO sistemima je daleko od adekvatne. Štaviše, PVO koji postoji u NATO-u nije umrežen, niti je u stanju da se nosi sa opasnim pretnjama. SAD imaju veoma lošu PVO, nedovoljnu ne samo da pokrije opasnost od balističkih projektila, već i u taktičkom smislu.

SAD će konačno morati da se pozabave sa problemom bespilotnih letelica, dok Rusi već uveliko koriste kombinovane napade dronovima sa krstarećim projektilima, što stvara ogroman problem za ukrajinsku PVO.

Kako oružje postaje sve autonomnije i sve manje podložno ometanju, opasnost od kombinovanih napada će se samo umnožavati. U budućnosti, to će biti posao za veštačku inteligenciju.

Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Sličan slučaj je i sa tenkovima. Rusi su u Ukrajini uništili nemačke tenkove „leopard“, koji nemaju efikasnu odbranu. Čak ni NATO tenkovi, osim nekih američkih „abramsa“, nemaju adekvatnu zaštitu.

Ruski tenkovi imaju reaktivni oklop. Rusi imaju novi reaktivni oklopni sistem, ali se on za sada ne pojavljuje na bojnom polju. Moguće je da planiraju da ga koriste u nekom budućem ratu.

Deo problema SAD i NATO-a je njihovo uverenje da Rusi neće moći da se prilagode novim tehnologijama ratovanja. Ali, ne samo da su se Rusi prilagodili, već su uveli nove generacije oružja, koje su se pokazale izuzetno efikasnim.

Možda je najvažnije to što je Rusija razvila dron ubicu pod nazivom „lanset“. Ovaj dron može da gađa i tenkove i oklopna vozila. Za sada ni Ukrajina ni NATO nemaju odgovor na „lanset“, a on se neprestano usavršava.

Avantura NATO-a u Ukrajini se približava kraju

Konačno, rat u Ukrajini je iscrpio NATO arsenale. Godinu dana nakon početka rata u Ukrajini, SAD i njihovi saveznici počeli su da potpisuju ugovore sa vojnim proizvođačima. Ali, već su se suočili sa brojnim problemima.

Mnogi proizvodni pogoni su odavno ugašeni. Lanci snabdevanja za starije oružje više ne postoje. Pronalaženje iskusnih radnika i inženjera je postalo ili teško, ili nemoguće. Konačno, ova proizvodnja u velikoj meri zavisi od Kine.

Očigledno je da su zalihe NATO-a nedovoljne za Ukrajinu i potpuno neadekvatne za bezbednost NATO-a. To otvara pitanje zašto su se SAD i NATO uključili u rat u Ukrajini, ostavljajući nebranjenom Evropu i značajno slabeći svoje pozicije na Pacifiku.

Niko iz vlasti ne želi da prizna da je uradio nešto nepromišljeno.

Ako se rat u Ukrajini završi sutra, pita se Brajen, da li bi SAD i NATO uopšte nastavili da modernizuju svoje naoružanje? NATO nije opremljen čak ni da brani sopstvenu teritoriju. Da li će to u budućnosti promeniti američku i evropsku politiku i strategiju?

Ukrajina nastavlja da slabi, zaključuje Brajen, a avantura u Ukrajini se približava kraju.