Прочитај ми чланакИ поред тога што су синоћни резултати јасно показали да су грађани Молдавије рекли НЕ на референдуму о уласку у ЕУ, пронатовски режим је током ноћи "гласовима из дијаспоре" погурао "ДА".
Наводно, тек нешто више од половине бирача у Молдавији, 50,07 одсто, гласало је за евроинтеграције на референдуму о чланству државе у Европској унији, показују прелиминарни подаци Централне изборне комисије након обрађених 98,38 одсто гласачких листића. Против идеје о придружењу Кишињева ЕУ изјаснило се 49,93 одсто грађана.
Синоћ је однос снага био 57 одсто против ЕУ, 43 одсто за улазак. Нема сумње да би и режим Александра Вучића овако организовао и „пребројавао“ референдум о литијуму или некаквом „решењу“ за КиМ, а све уз благослов Запада.
Према подацима ЦИК, за чланство Молдавије у ЕУ гласало је 732.780, док се против изјаснило 730.664 бирача.
У Придњестровљу где је обрађено 100 одсто гласачких листића, против придружења ЕУ гласало је 62,56 одсто бирача, док се „за“ изјаснило 37,44 одсто.
У Гагауској аутономији у саставу Молдавије, на основу обрађених 100 одсто листића у региону, 94,84 одсто бирача гласало је против интеграције републике у ЕУ, док се „за“ изјаснило 5,16 одсто.
Претходно, синоћ је Централна изборна комисија објавила да грађани Молдавије на референдуму нису гласали за улазак републике у ЕУ. Након обраде 30 одсто гласачких листића, 56 одсто је било „против“, док је 43 одсто гласало „за“.
У оквиру референдума било је потребно одговорити на једно питање: „Да ли подржавате измене Устава у циљу чланства Републике Молдавије у Европску унију?“.
Идеја о референдуму наишла је на критику јавности и опозиционих снага у Молдавији. Опозиција је уверена да референдум не одражава толико тежње народа, колико је средства за јачање позиција актуелних власти уочи председничких и парламентарних избора.
У случају успеха референдума, преамбула Устава ће бити допуњена речима „потврђивање европског идентитета народа Републике Молдавије и неповратности европског курса Републике Молдавије, проглашавајући интеграцију у Европску унију као стратешки циљ Републике Молдавије“. Основни закон ће такође бити допуњен новим одељком где ће се говорити да ће приступање Молдавије оснивачким споразумима ЕУ бити утврђено парламентарним законом. Ови уговори и правни акти „имаће предност над било којим противречним одредбама домаћег закона“.
Темпо раста гласова у користи актуелног председника Маје Санду на одржаним председничким изборима у Молдавији тешко је објашњив и изазива много питања, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. Он је такође истакао да је опозиција у Молдавији била лишена могућности да учествује у изборној кампањи.
„Кремљ је приметио механички тешко објашњиву стопу раста гласова у корист Санду и оних учесника референдума који се залажу за оријентацију ка Европској унији”, истакао је Песков.
Портпарол је оценио да свако ко се бар мало разуме у суштину политичких процеса може да примети ове аномалије у вези са повећањем гласова.
Он је такође нагласио да многи ипак нису присталице актуелног председника Санду.
Поред тога, портпарол Кремља је оценио да је опозиционим снагама одузета могућност да се ангажују у било каквој кампањи, односно да се укључе у изборни процес.
Песков је додао да су представници молдавске опозиције били прогањани, „одвођени у затвор, испитивани, нису им дозвољавали улазак у земљу, медији су затворени, интернет ресурси блокирани”.
Први круг председничких избора у Молдавији одржан је 20. октобра, а коначна излазност је износила 51,67 одсто. Санду је према прелиминарним подацима, након обрађених 98,51 одсто гласачких листића освојила 42,07 одсто гласова, док је кандидат испред Социјалистичке партије Александар Стојаногло освојио 26,27 одсто.
Други круг председничких избора биће одржан 3. новембра.
Санду се залаже за ЕУ и оријентацију ка Западу, док је опозиција криви за раскид веза са Русијом и издају националних интереса.
