Прочитај ми чланак

НАОРУЖАНИ АЗЕРИ СТИГЛИ ДО МАНАСТИРА: Двојица Руса им кренула у сусрет

0

Азербејџанске трупе су 25. новембра ушле у округ Калбаџар (јерм. Кавачар) у региону Нагорно-Карабах. Према споразуму о прекиду ватре уз посредовање Русије постигнутом између Бакуа и Јеревана, азербејџанске снаге већ су ушле у округе Агдам и Калбаџар и ући ће у округ Лачин.

Међутим, Лачински коридор, који повезује Јерменију и Нагорно-Карабах, као и велики део Нагорно-Карабаха остаће под контролом руских снага.

У исто време, присуство руских мировних снага у региону и ограничења која намеће ово присуство очигледно узнемирују барем део азербејџанских официра и војника.

Нарочито је место руских мировних снага остало на подручју манастира Дадиванк како би се спречило уништавање овог светог места. Упркос тврдњама азербејџанског руководства о „толерантном и часном понашању“ њихових снага, азербејџанске трупе заправо уништавају и пљачкају јерменске цркве, гробља и имања која су масовно преплавили својим присуством.

Због тога, забрана приступа јерменском манастиру Давиданк чини азербејџанске снаге незадовољним и они покушавају да испровоцирају тамо распоређене руске мировњаке. Агресивни поступак азербејџанских трупа може се видети на видео снимку и на фотографијама.

Видео приказује демонстративно агресивно понашање азербејџанских трупа. Два руска преговарача разговарају са три азербејџанска официра (један са заставом на штапу). Иза азербејџанских преговарача и двојице Руса види се велика група Азера која бесно држи оружје.

Да ли се плаше да ће их ова двојица Руса убити?

Службеник који заступа азербејџанску страну претвара се да не говори руски. Постоје два могућа објашњења: а) Он је Турчин б) Ово је демонстративни потез да се покаже позиција.

По завршетку разговора, руски официр салутира Азерима, на шта, као одговор, прима непажљив покрет преводиоца. Азербејџански (турски?) официр то игнорише.

Чини се да је Азербејџан (Турска) намерно приредио ову локалну провокацију у пропагандне сврхе да би демонстрирао „војну моћ и доминацију“ над Русима. Такви потези могли би добро да послуже интерној и међународној медијској пажњи.

Када неко тако поступа, најважније је да не заборави модерну историју. Већ је постојао политички режим који је мислио да може напасти руске мировњаке.

Тада је поносни грузијски лидер, Михаил Сакашвили, 2008. године прогутао кравату и изгубио осмодневни рат. Као резултат рата, грузијске снаге су разбијене и Русија је признала Јужну Осетију и Абхазију као независне државе.