Откривање прастарих костију у Шпанији и анализа њихове ДНК пољуљала је сва претходна сазнања о људској еволуцији.

Ове прастаре кости су пронађене на северу Шпаније, у Јами костију, односно пећини која се налази око десет метара испод земље.

Анализа ДНК тих костију довела је до постављања нових питања, а да претходно није одговорила на стара. Да је пред свима нама једно велико питање односно питање људске еволуције истиче и антрополог Матиас Мејер са Института за еволуцијску антропологију.

Јама костију откривена је 70их година XX века и од тада је предмет проучавања. У њој су пронађени остаци 28 човекових предака и рођака за које се сматрало да су претходници Хомо сапиенса такозвани Хомо хеиделбергенсис.

Такође, Сванте Пабо, директор једног института за еволуцијску антропологију у Немачкој сматра да су са овим открићем проширена знања о људској генетици за око 300.000 година тако да се сада може проучавати ДНК предака старих стотинама хиљада година.

Претходна најстарија ДНК која се анализирала била је од једне девојчице из азијске групе Денисовци која је живела пре 80.000 година.

У Јами костију налазе се фосили хоминина из доба плеистоцена познатог као леденог доба. Њихова анализа ДНК није показала постојање заједничког претка са Неандерталцима – прачовеком који је живео пре 350.000 година.

Научници су анализирали коштани прах са грудне кости и упоредили са геном човека, мајмуна, Денисоваца и Неандерталаца. Резултат их је изненадио јер је показао да су шпански хоминини били сличнији са Денисовцима који су чак и географски даљи, него са Неандерталцима.

Управо то је оно што показује сложеност људске еволуције и чињеницу да је компликованија него што смо мислили.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: еволуција, кости, откриће, Шпанија