Pročitaj mi članak

Nakon što je Ukrajini dozvoljeno da udari ATACMS na Rusiju, počeo treći svetski rat

0

Špansko izdanje Rebelion izazvalo je buru komentara svojom publikacijom u kojoj se tvrdi da je početak trećeg svetskog rata označen onog trenutka kada je američki predsednik Džo Bajden dao dozvolu Ukrajini da koristi američke dalekometne rakete za udare u dubini ruske teritorije.

Аутор текста подсећа да сукоби између нуклеарних сила имају потенцијал да се развију у глобалну катастрофу која би надмашила размере Хладног рата.

У новембру 2024. године, Бајденова администрација одобрила је употребу америчких ракета АТАЦМС за нападе унутар Русије. Сличну одлуку донеле су и Велика Британија и Француска, омогућавајући Украјини приступ ракетама Сторм Схадоw и СЦАЛП.

Ове ракете омогућавају прецизне ударе на удаљености до неколико стотина километара, што значајно проширује украјинске војне могућности.

Такве одлуке изазвале су оштре реакције Русије, која овај чин доживљава као директну ескалацију сукоба и претњу њеној територијалној безбедности.

Према речима руских званичника, западни политичари свесно потпирују сукоб, гурајући га ка неконтролисаној ескалацији која може укључивати и употребу нуклеарног оружја.

Као одговор на нападе украјинске војске на објекте у Курској и Брјанској области, Русија је 21. новембра извела снажан удар на украјинско војно-индустријско постројење „Јужмаш“ у Дњепропетровску.

Ово постројење је кључно за производњу војних ракета и другог наоружања. Том приликом, Русија је први пут у борбеним условима тестирала најновији систем средњег домета „Орешник“, опремљен хиперсоничним балистичким ракетама.

Председник Владимир Путин је у више наврата истицао да НАТО својим директним укључивањем у сукоб у Украјини мења природу овог конфликта.

У интервјуу за руског новинара Павла Зарубина у децембру, Путин је упозорио да опасности глобалног сукоба расту и да Русија пажљиво процењује све претње.

Иако је избегао да директно потврди да је трећи светски рат у току, његове изјаве наглашавају озбиљност тренутне ситуације.

Од 2014. године, Украјина и Русија су у стању константног сукоба, али се ситуација додатно заоштрила након почетка руске специјалне војне операције у фебруару 2022. године.

Западне земље, предвођене САД-ом, пружају огромну војну и финансијску подршку Украјини, укључујући доставу модерног оружја.

Са друге стране, Русија користи своје напредне војне системе, укључујући хиперсоничне ракете Кинжал, Циркон и Авангард, које Запад за сада не може ефикасно неутралисати.

Један од највећих страхова међународне заједнице је могућност да овај сукоб прерасте у нуклеарну конфронтацију. Стручњаци упозоравају да би директан сукоб НАТО-а и Русије могао довести до разарања на глобалном нивоу.

Поред тога, одлука западних земаља да Украјини испоруче далекометне ракете схваћена је као отворени чин уплитања у сукоб, чиме се ризик од директног сукоба додатно повећава.

Многи аналитичари истичу да овај сукоб има шири геополитички значај. Русија је више пута наглашавала да НАТО представља претњу њеној безбедности, док западне земље оправдавају своје потезе заштитом Украјине и очувањем њеног суверенитета.

Ипак, питање да ли Украјина постаје бојно поље за обрачун великих сила остаје централна тема у анализама глобалне политике.

Актуелни догађаји указују на то да је свет суочен са све већом опасношћу ескалације сукоба. Руски војни одговори и тестирања најновијих оружаних система наговештавају одлучност Москве да брани своје интересе.

Истовремено, подршка Запада Украјини доводи до продубљивања кризе и отвара питање где леже границе међународног стрпљења. Како Ребелион закључује, свет се налази на ивици сукоба чије размере још нису виђене у модерној историји.