Pročitaj mi članakPostoji nešto netačno u vezi sa „Heršovim izveštajem“ o uništenju „Severnog toka 2“. Postoji niz nedoslednosti u ovom delu, koje me navode da verujem, da je Herš bio manje zainteresovan za predstavljanje istine.
У ствари, мислим да би било немогуће преценити значај извештаја, који позитивно идентификује починиоце, онога што се чини да је највећи акт индустријског тероризма у историји. Хершов чланак има потенцијал, да у великој мери поткопа кредибилитет људи на власти, и на тај начин доведе рат до брзог краја. То је невероватно достигнуће којем сви треба да аплаудирамо.
Ево кратког резимеа политичког аналитичара Андре Дамона:
У среду је новинар Сејмур Херш открио, да је морнарица Сједињених Држава, по налогу председника Џоа Бајдена, одговорна за нападе 26. септембра 2022. на гасоводе „Северни ток“ који преносе природни гас између Русије и Немачке.
Овај чланак, који је наишао на потпуну тишину у главним америчким публикацијама, разбио је читав наратив о умешаности САД у рат, као одговору на „неиспровоцирану руску агресију. ” То открива далекосежне планове, да се ескалирајући сукоб са Русијом искористи, за учвршћивање америчке економске и војне доминације над Европом.
Херш је открио следеће- Операцију је наредио амерички председник Џо Бајден, а планирали су је државни секретар Ентони Блинкен, подсекретар за политичка питања Викторија Нуланд, и саветник за националну безбедност Џејк Саливен.
Овај кратки одломак резимира примарну тврдњу, која је средишња тачка читавог чланка и — по мом мишљењу — тврдња је добро истражена, непристрасно представљена и изузетно убедљива.
Али постоје и други делови чланка, који нису ни приближно тако убедљиви, и несумњиво ће оставити доста добро обавештених читалаца да се чешу по глави.
На пример, овде Херш говори о временској линији за операцију „Северног тока“:
„Бајденова одлука да саботира гасоводе, дошла је након више од девет месеци веома тајне дебате унутар вашингтонске националне безбедносне заједнице, о томе како најбоље постићи тај циљ. Већи део тог времена није било питање да ли извршити мисију, већ како да је обавите без јасног појма ко је одговоран.
„Девет месеци“?
Рат је избио 24. фебруара. Гасовод је дигнут у ваздух 26. септембра. То је седам месеци. Дакле, ако је било „више од девет месеци веома тајне дебате унутар вашингтонске националне безбедносне заједнице о томе како“ „саботирати гасоводе“, онда морамо претпоставити да је сплеткарење претходило рату. Ово је кључна тачка, а ипак Херш прелази преко тога као да „није ништа страшно“.
Међутим, то је велика ствар јер — како истиче Андре Дејмон — „разбија цео наратив о умешаности САД у рат као одговор на „неиспровоцирану руску агресију“. Другим речима, то доказује да су Сједињене Државе планирале да се ангажују у актима рата против Русије, без обзира на развој догађаја у Украјини. Такође сугерише, да је руска инвазија била само параван за Вашингтон, да изврши план који је зацртао годинама раније.
Касније у чланку, Херш поново износи исту тврдњу, не наглашавајући њен основни значај. Он каже: „Бајденова администрација је чинила све што је било могуће да избегне цурење информација, јер се планирање одвијало крајем 2021., и у првим месецима 2022. године.
Истина — како новинар Џон Хелмер наводи у недавном чланку — је далеко другачија од оне коју Херш описује. Ево како то Хелмер објашњава:
Из пуног текста Хершовог извештаја, изгледа да ни извор ни Херш немају „директна сазнања“, о историји операција које предводе САД. Саботаже и уништавања гасовода, који су постали јавни више од годину дана раније, директно су укључивали пољску и данску владу.
Противљење САД „Северном току“ није нови догађај, јер има дугу историју која датира од самог почетка пројекта 2011-те. Већ тада се у немачком часопису „Спиегел“ појавио чланак, у којем се тврди да „Пројекат има за циљ да обезбеди дугорочну сигурност снабдевања енергијом Европе, али да остаје контроверзан”
Зашто се „Северни ток“ сматран контроверзним?
Шта је контроверзно у томе, да суверене нације јачају економске везе са другим земљама, како би осигурале да имају довољно јефтине енергије за гориво за своје фабрике и грејање својих домова?
Ово питање заиста задире у срж ствари, а ипак, Херш га у потпуности избегава. Зашто? Ево шта још он каже:
Председник Бајден и његов тим за спољну политику — саветник за националну безбедност Џејк Саливан, државни секретар Тони Блинкен и Викторија Нуланд, државни подсекретар за политику — били су гласни и доследни у свом непријатељству према два гасовода… Од својих првих дана, „северни ток“ су Вашингтон и његови антируски НАТО партнери, видели као претњу западној доминацији.
Политички страхови Америке били су стварни- Путин би сада имао додатни и преко потребан главни извор прихода, а Немачка и остатак Западне Европе постали би зависни од јефтиног природног гаса који испоручује Русија — док би умањили ослањање Европе на Америку.
Зашто Херш брани империјални начин размишљања, да економске трансакције између страних нација морају на неки начин користити Сједињеним Државама, или да се сматрају претњом националној безбедности? То није улога непристрасног новинара да прикупља информације за своје читаоце? То је улога пропагандисте.
Да, истина је. Да би Путин имао „додатни и преко потребан велики извор прихода“, јер тако функционише слободно тржиште- Он продаје гас и наплаћује. У томе нема ничег злочиначког или злокобног, а свакако не пружа оправдање за терористичке акте.
Након ове шокантне изјаве, Херш прати своју другу забринутост, да би „ Немачка и остатак Западне Европе постали зависни од јефтиног природног гаса који испоручује Русија“.
Зашто се Херш позива на овај досадни „мем“ о „зависности“ који политички активисти понављају у мејнстрим медијима, и шта то заправо значи?
Проста чињеница је, да је Немачка добијала јефтин гас из Русије што је повећало њену конкурентност, профитабилност и економски просперитет. Како је то лоша ствар? Како се приступ јефтином гориву може окарактерисати као „овисност“? Ако бисте могли да напуните резервоар за гас за 1 долар по галону, да ли бисте одбили на основу тога, да бисте могли постати зависни?
Наравно да не. Били бисте захвални да га можете купити тако јефтино. Дакле, зашто Херш гура ове глупости, и зашто убрзо након тога изјављује следеће:
„Северни ток 1 је био довољно опасан, по мишљењу НАТО-а и Вашингтона, али Северни ток 2, (би) удвостручио количину јефтиног гаса који би био доступан Немачкој и западној Европи.
Замислите да слободно тржиште заиста функционише онако како је дизајнирано да функционише- подизање људи из сиромаштва и ширење просперитета преко националних граница. Видите ли колико је ово уско империјалистички?
Немачкој је потребан руски јефтини гас. То је добро за њену индустрију, добро за радне људе и добро за економски раст, али и за Русију. Једино за које то није добро су Сједињене Државе, чија моћ подрива немачко-руско партнерство. Видите ли то?
Иначе, никада није било инцидента, да је Путин користио руски гас или нафту у сврху уцене, принуде или изнуде. Никада. То је мит који су измислили вашингтонски спинмајстри, који желе да унесу раздор у немачко-руске односе.
Ево још шта каже Херш:
Противљење „Северном току 2“ распламсало се уочи инаугурације Бајдена у јануару 2021. године, када су републиканци у Сенату више пута истакли политичку претњу јефтиног руског природног гаса, током саслушања Блинкена за потврђивање за државног секретара…
Да ли би се Бајден супротставио Немцима? Блинкен је рекао да… „Знам његово снажно уверење да је „Северни ток 2“ лоша идеја“, рекао је он. „ Знам да би он желео да употребимо свако убедљиво средство које имамо, да убедимо наше пријатеље и партнере, укључујући и Немачку, да не идемо даље са тим.
Неколико месеци касније, како се изградња другог гасовода ближила крају, Бајден је реаговао. Тог маја, у запањујућем преокрету, администрација је одустала од санкција против „Норд Стреам АГ“, а званичник Стејт департмента је признао, да је покушај да се гасовод заустави санкцијама и дипломатијом „погрешан потез“. Иза кулиса, званичници администрације су наводно позвали украјинског председника Владимира Зеленског, који се тада суочио са претњом руске инвазије, да не критикује тај потез.
Дошло је до непосредних последица. Републиканци у Сенату, предвођени Крузом, најавили су тренутну блокаду свих Бајденових кандидата за спољну политику, и одложили усвајање годишњег закона о одбрани месецима, дубоко у јесен.
„Политицо“ је касније приказао Бајденов заокрет на другом руском гасоводу као „једину одлуку, вероватно више од хаотичног војног повлачења из Авганистана, која је угрозила Бајденову агенду“.
Ово је занимљиво. Већ знамо да су Бајден и његови поручници били одлучно посвећени прекиду „Северног тока“ без обзира на ризике. Дакле, зашто је Бајден одлучио да се осврне и укине санкције, чак и док је његов тим стављао завршне детаље на план за дизање гасовода у ваздух?
Да ли треба да верујемо да се Џо Бајден изненада предомислио, и одлучио да следи мање опасну и злочиначку стратегију?
Не. Како истиче Херш, одлука да се гасовод дигне у ваздух је већ донета, што значи да је администрација само тражила начин да сакрије своје трагове. Другим речима, они су већ радили на правној одбрани „вероватног порицања“ која је била појачана укидањем санкција. То је био прави циљ, да створе што већу дистанцу између себе и терористичког акта који су већ одобрили и који су се спремали да покрену.
Ево још од Херша:
Администрација је посустајала, упркос томе што је средином новембра добила одлагање због кризе, када су немачки енергетски регулатори суспендовали одобрење за други гасовод „Северни ток“.
Цене природног гаса порасле су за 8% у року од неколико дана, усред све већег страха у Немачкој и Европи, да ће обустава гасовода, и све већа могућност рата између Русије и Украјине, довести до веома нежељене хладне зиме.
Вашингтону није било јасно где се налази Олаф Шолц, новоименовани немачки канцелар. Месецима раније, након пада Авганистана, Шолц је јавно подржао позив француског председника Емануела Макрона на аутономнију европске спољне политике у говору у Прагу – јасно сугеришући мање ослањања на Вашингтон и његове неуспешне акције.
Ово је чиста фикција. Наравно, Шолц је само на речима био за „аутономију европске спољне политике“. Шта бисте очекивали да каже домаћој публици? Занимљиво је питање, да ли Херш искрено верује да Шолц није био у џепу Вашингтона од самог почетка? Да ли мисли да је Шолц своју одлуку засновао на Путиновој инвазији, а не на споразумима које је склопио са Вашингтоном пре него што је рат уопште почео?
Имајте на уму, САД су последњих 8 година наоружавале, обучавале и пружале логистичку подршку украјинским снагама на истоку, чија је сврха била припрема за рат са Русијом.
Да ли неко то пориче?
Не, то нико не пориче.
Да ли је Шолц био свестан овога?
Наравно, био је свестан тога. Сваки лидер у Европи знао је шта се дешава. Било је чак и чланака у мејнстрим вестима који су до најситнијих детаља објашњавали шта су Сједињене Државе спремале. То није била тајна.
И ово је само једна недоследност, уосталом, зар бивша канцеларка Ангела Меркел није отворено признала (у интервјуу немачком часопису), да је Немачка намерно одбацила своје обавезе из Минског споразума, како би купила време да украјинска војска буде боље припремљена за борбу против руске инвазије.
Да, јесте! Дакле, можемо бити 100% сигурни да је Шолц знао какав је општи план игре. План је био да се Русија намами у рат у Украјини, и да се потом тврди „ничим изазвана агресија“. Шолц је то знао, Оланд је то знао, Зеленски је то знао, Борис Џонсон је то знао, Петро Порошенко је то знао, и Бајден је то знао. Сви су то знали.
Упркос томе, Херш жели да верујемо да Шолц није знао ништа о овим разрађеним и скупим плановима, већ је једноставно доносио своје одлуке како се развој дешавао у реалном времену. То није истина. То се није догодило, и Херш зна да се то није догодило.
Али највећи недостатак Хершовог дела, је потпуно изостављање геополитичког контекста, у коме се овај терористички чин догодио. САД не иду по свету дижући у ваздух критичну енергетску инфраструктуру узалуд. Не.
Разлог зашто се Вашингтон упустио у овај ризични гамбит био је тај, што се суочава са егзистенцијалном кризом, која се може решити само сламањем оних центара моћи у настајању који угрожавају доминантну позицију Америке у глобалном поретку.
То је оно што се дешава испод површине. САД покушавају да врате сат на славне 1990-те, након што је совјетско царство пропало. Међутим, ти дани су заувек прошли, и америчка моћ неповратно еродира због свог основног недостатка конкурентности.
Да су САД и даље биле индустријска сила коју су пратиле након Другог светског рата — када је остатак света био у рушевинама — онда не би било потребе за дизањем гасовода у ваздух, како би се спречила европска-руска економска интеграција, и настанак огромне зоне слободне трговине која се простире од Лисабона до Владивостока.
Чињеница је, да САД нису толико битне за глобални раст као што су некада биле, а са друге стране, и друге нације желе да буду слободне, и да следе свој сопствени модел раста. Они желе да спроведу промене које најбоље одговарају њиховој сопственој култури, религији и традицији.
Не желе да им се каже шта да раде. Али Вашингтон не жели промене. Вашингтон жели да сачува систем који себи даје највећу моћ и богатство. Херш игнорише геополитичке факторе који су довели до саботаже, он проактивно ствара димну завесу својим погрешним објашњењима:
„Све док је Европа зависна од гасовода за јефтин природни гас, Вашингтон се плаши да ће земље попут Немачке оклевати да снабдевају Украјину новцем и оружјем, које јој је потребно да порази Русију. У овом несређеном тренутку Бајден је овластио Џејка Саливана, да окупи међуагенцијску групу како би смислила план.
Још глупости. Вашингтону није стало до патетичног доприноса Немачке ратним напорима. Вашингтону је стало до моћи, а глобална моћ Вашингтона је била директно изазвана европско-руском економском интеграцијом, и стварањем огромног економског добра ван његове контроле.
Гасовод „Северни ток“ био је у самом срцу овог новог ужурбаног феномена. То је била главна артерија која је повезивала сировине и рад на истоку, са технологијом и индустријом запада. Био је то брак заједничких интереса који је Вашингтон морао да уништи, да би одржао контролу над регионалном моћи.
Размислите о томе- ова нова економска заједничка добра („Велика Европа“) би на крају ублажила ограничења трговине и путовања, омогућила слободан проток капитала и радне снаге између земаља, и ускладила прописе на начин који би изградио поверење и ојачао дипломатске везе.
У свету у коме су Немачка и Русија пријатељи и трговински партнери, нема потребе за америчким војним базама, нема потребе за скупим оружјем и ракетним системима америчке производње, нити за НАТО. Такође нема потребе да се склапају енергетски послови у америчким доларима, или да се складишти амерички трезор за балансирање рачуна.
Трансакције између пословних партнера могу се обављати у њиховим сопственим валутама, што ће свакако изазвати нагли пад вредности долара и драматичну промену економске моћи. Због тога се Бајденова администрација противи „Северном току“.
То није само цевовод, то је прозор у будућност- будућност у којој се Европа и Азија зближавају у огромну зону слободне трговине, која повећава њихову међусобну моћ и просперитет, а оставља САД да гледају споља.
Mike Whitney (The Unz Review)
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 14, 2023
