2. јануара је руска агенција РИА Новости најавила највеће поморске војне вежбе руске ратне морнарице у последњих неколико деценија. Вежба би се, крајем јануара, требала одржати у источном Медитерану иу њој ће учествовати делови сваке од руских поморских флота: црноморске, балтичке, из Северног леденог мора, те пацифичке.

Никада, чак ни за време хладног рата, у Средоземном мору није одржана вежба која обухвата све делове руске ратне морнарице.

За надзор Медитерана је увек била задужена Црноморска флота, уз ретке изузетке учешћа дела флоте из Балтичког мора.

Слиједећих недеља ћемо сведочити присуству у водама Медитерана руских десантних јединица морнаричког пешадије, подморница, јединица за лансирање балистичких пројектила, јединица за протуподморнички одбрану, те заједничког заповједништва све четири флоте.

Руско министарство одбране је најавило да ће се на бродовима налазити амфибијске десантне јединице руског морнаричког пешадије и то наводи на размишљање како је ово много више од обичне војне вежбе.

Трупе ће се укрцати на обалама Кавказа, у Црном мору, и биће транспортоване у источни Медитеран већ у првој фази вежбе, преноси РИА Новости.

Поједини извори, као италијански геополитицал Центер, говоре ио искрцавању трупа у Тартус, но те информације нису званично потврђене.

У споменутом извору стоји:
„Потом ће се амфибијским бродицама, према договореном плану, искрцати на обале Сирије. За место“ десанта „су изабрани делови обале напучени алавитима. Искрцавање морнаричког пешадије, које ће подржавати најјача руска ратна флота икада окупљена од краја Другог светског рата, мора имати неки разлог. Могло би се радити о припреми евакуације руских држављана, који живе у зони. Но, могло би се радити ио нечему сасвим другом.
Копнене јединице, подржане од овако моћне флоте, а којој би се могао придружити и једини носач авиона којег руска морнарица поседује, би се према неким војним аналитичарима могле укључити у директну одбрану руске ратне луке Тартус и на тај начин се активно укључити у сиријски сукоб.

Специјалне руске јединице су, већ дуже времена присутне у Сирији. Протеклих недеља су директно учествовале у премештању оружја из једне базе у близини Алепа, чија је одбрана попуштала пред навалом побуњеничких снага. То је била прва интервенција руске војске ван граница бившег Совјетског Савеза од повлачења из Авганистана. „

Колико су ове информације тачне, није могуће проверити, но многи сматрају како је прича о „евакуацији руских држављана“ само прича за јавност. Ипак, чак да ове информације и јесу тачне, јасно је како Русија неће изаћи са службеном потврдом.

Све ово што се управо догађа јасан је знак Русије која овим путем поручује како се од одбране Сирије неће одустати. Наравно, када говоримо о „одбрани“ онда у првом реду мислимо на „превенцију“ од евентуалног страног напада на Сирију. Западне силе повукле су свој потез постављајући Патриот ракете у Турску, док је ово – један од – одговора Русије.

У целом овом контексту свакако је важан и јучерашњи говор сиријског председника Башара ал-Асада , који је свакако темпиран и на основу актуелних догађаја.

Као што смо чули и од њега, Сирија је спремна на политичко решење и окончање сукоба.

Без обзира што су побуњеници одмах одбацили његову понуду, поставља се питање – шта могу учинити у овом тренутку уколико се заиста испостави да страна интервенција ипак не долази?

Немојмо заборавити – Сирију се настоји срушити по „либијском моделу“, а он нужно укључује страну интервенцију. Било би наивно веровати да побуњеничке снаге, узевши у обзир како немају подршку народа, могу заиста срушити сиријску власт сами без директне спољне војне помоћи.

Ако је Русија, у првом реду сама са собом, одлучила да се Сирију неће пустити, онда пред нама стоје само два могућа сценарија: или ће се овај конфликт релативно брзо завршити политичким решењем, или ће западне силе направити највећу грешку уназад неколико деценија – кренути у напад на Сирију и ризиковати отворени рат са Русијом. Не треба ни напомињати како други сценарио има несагледиве последице, не само на Блиски исток, већ и цео наш свет.

Стога је од кључне важности пратити следеће кораке које ће предузети поморске снаге НАТО савеза, као и размештање његовог стратешког оружја у региону (протузрачни ракетни систем Патриот у Турској), као и покрете руског ратног ваздухопловства.

Прво што би требало упасти у очи би било испловљавање америчких носача авиона из поморске луке у Норфолку, највеће ратне луке НАТО савеза за мисије на Атлантику и Медитерану.

Аналитичари тврде како Русија не мисли напустити Сирију и како се припрема на све начине да одбрани своју ратну луку у Тартус, а заједно с њом и своју премоћ у источном Медитерану. Штавише, неименовани руски званичници потврдили су овај став у разговору за британске медије (види: Руски ратни бродови стигли у Сирију – британски Тхе Сундаи Тимес у разговору с руским званичником: „Русија је спремна за сваки развој ситуације“).

За ту регију се предвиђа да ће у будућности бити од кључне важности геостратешке. Кроз њу ће пролазити највећи део енергената (нафте и гаса) из Африке, Азије и саме Руске Федерације. Уколико би Русија одустала од контроле тог дела Медитерана, изгубила би контролу над гасоводима и нафтоводима којима, заобилазећи „проблематичне земље“ (Турску и Украјину), испоручује своје енергенте Европи.

Ситуација на Медитерану је напетија данас него за време највећих хладноратовских криза, 70-их и 80-их.

Слиједећих месец-два ће источни Медитеран и сиријска криза бити у центру пажње свих аналитичара у свету и могуће је да се сиријска агонија заврши због одлуке Руске Федерације да покаже како не намерава олако препустити надзор над овако стратешки важним подручјем. Већ неколико недеља из америчке стране влада мистериозна „шутња“ по питању сиријског конфликта (види: Анализа стања у Сирији: спекулације око броја мртвих и шутња САД-а као могући знак попуштања пред руском иницијативом).

У свим овим догађањима нужно је осврнути се и на стање на терену. Пошто је већина западних медија у овом сукобу заузела војно-пропагандни став, очекивано готово никада не извештавају о губитцима на страни побуњеника. Но, извори склони сиријским властима говоре о знатном броју убијених побуњеника протеклих дана широм Сирије.

У данашњем извештају Прес ТВ-а истиче се како је сиријска војска направила напад на неколико побуњеничких скровишта у местима Кафр Батна, ал-Мелеиха и Сха’аб. Такође се помињу операције око Дамаска, Дараие и других градова. Извори истичу „стотине убијених“ наоружаних побуњеника. Изгледа да је протеклих дана, уз остале актуелне догађаје, на снази велика офензива сиријске војске која је свакако координисана како би се још више „створили“ услови за покретање преговора и политичко решење кризе.

И по том питању неопходно је извршити анализу – „политички преговори“, ако до њих дође, вероватно ће се водити на релацији сиријске власти – интерна опозиција. Немојмо заборавити како је интерна опозиција, барем већина ње, пасивна у овом конфликту и не заговара оружану борбу. Тако да ако до преговора и дође, они би могли убрзати реформе, па и ослабити власт странке Баатх, али они ће уједно бити и потпуни пораз за западне силе које су од почетка своју агенду везале искључиво уз наоружане милитанте.

Да је тако, видимо и из чињенице да се унутрашња политичка опозиција у Сирији готово никада не спомиње у западним медијима, извјештавање је потпуно супротно – настоји се створити лажна слика да је комплетна опозиција под оружјем, те да иста има подршку народа. У стварности ради се о две ноторне лажи сковане у пропагандне сврхе, али како време одмиче, и пропаганда ће све теже успевати у одржавању своје неистините конструкције.

 

(Адванце)

Ознаке: Башар ал.Асад, Башара ал-Асад, манерви руске флоте, руска глота, Сирија, Средозомно море, Тартус