Прочитај ми чланак

Најгори сценарио украјинске кризе: Ни САД ни Русија неће дозволити да изгубе…

0

Не очекује се политичко решење ситуације у Украјини, па се вреди припремити на најгоре, каже Џон Миршајмер, професор политичких наука на Универзитету у Чикагу.

Како пише у чланку за „Foreign Affairs“, ситуација би се могла претворити у америчку интервенцију у сукобу, или чак довести до тога да Москва употреби нуклеарно оружје.

Иако су шансе да се овакви катастрофални сценарији реализују веома мале, сваки оружани сукоб, по правилу, има своју логику, због чега је тешко предвидети њихов ток.

САД су своју репутацију везивале за исход сукоба, међутим, прошириле су се и руске амбиције, па постоји неколико сценарија за могући развој догађаја.

Како пише Миршајмер у чланку за „Forin afers“, супротно популарном веровању на Западу, Москва није ушла у Украјину да би је освојила. Главна брига Кремља била је да спречи да Украјина постане упориште Запада. Истовремено, претња Русији данас је још већа него пре специјалне операције.

Углавном зато, што је Бајденова администрација сада одлучна да поништи све руске територијалне добити, и заувек уништи руску моћ. Стога Москва сада не може себи приуштити да изгуби у Украјини, и користиће сва расположива средства за то.

Украјина, са своје стране, тежи истим циљевима као и Бајденова администрација. Украјинци траже да врате изгубљене територије, укључујући и Крим. Осим тога, уверени су да могу да победе. У суштини, пише аутор чланка, Кијев, Вашингтон и Москва су дубоко посвећени идеји да поразе свог противника, што оставља мало простора за компромис.

Ни Кијев ни Вашингтон, на пример, готово сигурно неће прихватити неутрални статус Украјине. Ови сукобљени интереси страна објашњавају, зашто толико посматрача верује, да до решења сукоба неће доћи у скорије време, те стога виде крвави застој у ситуацији.

Према Миршајмеру, постоје два главна пута за развој догађаја: Намерна ескалација ситуације са обе стране, и ескалација рата не свесним избором, већ игром случаја. Али било који пут би могао да доведе до тога да се САД директно умешају у сукоб, или да Русија употреби нуклеарно оружје, или можда и једно и друго.

Бајденова администрација почела је да шаље све моћније оружје у Кијев. Запад је почео да јача офанзивне способности Украјине. САД и њихови савезници обучавају украјинску војску, и пружају јој поверљиве обавештајне податке, које Оружане снаге користе за уништавање кључних руских циљева.

Штавише, како је објавио „The Nev York Times“, Запад има „тајну мрежу командоса и шпијуна “ у Украјини. Вашингтон можда није директно умешан у борбе, али је већ дубоко умешан у војни сукоб у Украјини. Сада га дели само неколико корака од тога, да његови војници повуку обараче, а амерички пилоти да лансирају пројектиле.

Под овим околностима, креатори америчке политике биће мотивисани да размотре ризичније потезе, као што је наметање зоне забрањеног лета изнад Украјине, или довођење малих контингената америчких копнених снага да помогну Украјини.

Вероватнији сценарио за америчку интервенцију је ако украјинска војска почне да се распада, и Русија однесе велику победу. У том случају, с обзиром на дубоку посвећеност Бајденове администрације у спречавању таквог исхода, Сједињене Државе би могле да покушају да преокрену ток, тако што ће се директно укључити у борбе.

Други сценарио америчке интервенције укључује ненамерну ескалацију, где је Вашингтон увучен у војни сукоб непредвиђеним догађајем, који се развија узлазном спиралом. На пример, случајно су се сударили амерички и руски борбени авиони, који су дошли у блиски контакт изнад Балтичког мора. Такав инцидент би лако могао да ескалира, с обзиром на висок ниво страха на обе стране, и недостатак комуникације.

Могуће је и да ће Русија уништити зграду у Кијеву, или полигон негде у Украјини, и нехотице убити значајан број Американаца, попут хуманитарних радника, обавештајних оперативаца или војних саветника. Бајденова администрација, суочена са негодовањем јавности код куће, одлучиће да узврати и покрене ударе на руске циљеве, што ће онда довести до директног рата између две стране.

Коначно, пише аутор чланка, постоји шанса да ће борбе на југу Украјине оштетити нуклеарну електрану Запорожје до те мере, да ће ослободити радијацију у целом региону, што ће подстаћи Русију да одговори на исти начин. Дмитриј Медведев је већ злослутно наговестио ову могућност, када је у августу рекао: „Не заборавите да и Европска унија има нуклеарна постројења. И тамо су могући инциденти“.

Ако Русија удари у европски нуклеарни реактор, САД ће готово сигурно ући у војни сукоб.

Москва такође може да изазове ескалацију. Не може се занемарити могућност да Русија удари на Пољску или Румунију, кроз које пролази највећи део западне војне помоћи. Такође постоји могућност да би Русија могла да покрене масиван сајбер напад, на једну или више европских земаља које помажу Украјини. Такав напад би могао да подстакне САД на одговор, а ако то успе, Москва би могла да одговори војно.

Како закључује аутор чланка, иако би се један од ових катастрофалних сценарија теоретски могао остварити, шансе да се то догоди су и даље мале, и стога не би требало да изазивају велику забринутост. Међутим, сваки оружани сукоб, по правилу, има своју логику, због чега је тешко предвидети њихов ток.

„Ова опасна ситуација ствара снажан подстицај за тражење дипломатског решења за украјински војни сукоб. Нажалост, међутим, политичко решење још није на видику, пошто су обе стране чврсто посвећене војним циљевима који сада чине компромис готово немогућим. Бајденова администрација је требало да сарађује са Русијом на решавању украјинске кризе, пре него што је у фебруару почела операција. Сада је прекасно за склапање договора. Русија, Украјина и Запад су заглављени у страшној ситуацији, из које још нема очигледног излаза. Можемо се само надати, да ће лидери обе стране управљати војним сукобом, на начин да избегну његову катастрофалну ескалацију “, резимира Џон Миршајмер.