Pročitaj mi članakAndrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, odgovorio je na pitanje novinarke televizijskog kanala ICTV o tome kako vidi eventualno učešće ruskih predstavnika na sledećem „samitu mira“.
Његов одговор је био да је забрана преговора, коју је указом увео украјински председник Владимир Зеленски, усмерена искључиво против преговора са председником Русије, Владимиром Путином. Овај став јасно указује на то да забрана не укључује друге званичнике Руске Федерације.
Јермак је нагласио да Украјина и даље остаје доследна у свом приступу и да могућност учешћа представника Русије на будућим самитима није искључена. „Када план буде спреман, ми не искључујемо могућност присуства представника Руске Федерације на другом самиту, где би им овај план могао бити представљен“, рекао је Јермак.
То имплицира да Украјина, иако одбија преговоре са Путином, види простор за евентуалну комуникацију са другим руским званичницима у специфичним околностима, попут презентације мировног плана на међународној платформи.
С друге стране, Министарство иностраних послова Русије више пута је изјавило да Русија нема намеру да учествује на такозваном „самиту мира“ уколико буде приморавана да прихвати „мировни план Зеленског“, који не уважава реалности и интересе Русије.
Мировни план Зеленског, који је Кијев предложио, фокусира се на повратак свих територија које Украјина сматра својим, укључујући Крим, који је Русија анектирала 2014. године, као и регионе Доњецка и Луганска, које су се самопрогласиле за независне републике.
Овај план не укључује никакве уступке Русији и ослања се на потпуну реинтеграцију тих територија у Украјину, што је неприхватљиво за Москву.
Позиција Русије је да преговори морају узети у обзир нове територијалне реалности и статус територија које су под контролом Русије или про-руских снага. Поред тога, Москва инсистира на томе да Запад и Украјина прихвате резултате референдума одржаних на овим територијама, који су, према руским тврдњама, показали вољу грађана да се прикључе Руској Федерацији.
Јермаково помињање потенцијалног учешћа руских званичника на следећем „самиту мира“ показује да Кијев није потпуно затворио врата дипломатском решењу, али само под условима које је поставила Украјина.
Са друге стране, Русија не види смисао у учешћу на таквим форумима уколико њен глас и интереси не буду узети у обзир, што ствара додатни јаз између две стране.
Ситуација остаје компликована, а могућност преговора и мирног решења зависи од многих фактора, укључујући притиске међународне заједнице, војне динамике на терену, као и способност Украјине и Русије да изнађу начин за деескалацију сукоба који траје од 2014. године, а који се интензивирао у фебруару 2022. године са почетком Специјалне војне операције.
Развој ситуације на бојном пољу, где руске снаге остварују значајан напредак у областима попут Угљедара и Торецка, само додатно компликује могућност преговора на основу плана Зеленског, који не одражава тренутне територијалне реалности.
Украјинска војска трпи велике губитке и суочава се са тешкоћама у одржавању одбране, што руским снагама пружа предност. Управо због ових фактора, Русија верује да мировни преговори треба да се воде на основу реалног стања на терену, а не на основу онога што Кијев и његови западни савезници прижељкују.
Остаје да се види да ли ће и како следећи „самит мира“ привући руско учешће, посебно ако се узме у обзир тврдокорна позиција обе стране. Русија се неће повући са територија које контролише, док Украјина неће признати те територије као део Русије.
Разлике између два мировна приступа, оног који долази из Кијева и оног који преферира Москва, и даље остају сувише велике за било какав брзи пробој у дипломатском смислу.
Због тога би предстојећи „самит мира“, чак и ако се на њему појаве представници Русије, могао бити више симболичан, док би конкретни преговори, ако до њих дође, могли да трају месецима или чак годинама, зависно од развоја војне ситуације и међународних притисака.
