Прочитај ми чланак

На Западу сматрају да ће Украјина морати да призна део територија као Русију

0

Конфликт између Русије и Украјине, који је почео 24. фебруара 2022. године, постао је предмет дубоких анализа и дебата у међународној заједници.

Политолог Марк Галеотти у свом чланку за „Тимес“ истиче забринутост на Западу због могућности да одбијање Кијева да призна део територија који је Русија анектирала може довести до „вечне“ борбе.

Током историје, границе Украјине су се више пута мењале, а тренутна битка се води за очување што стабилнијих граница у будућности.

Галеотти преноси речи једног неименованог аналитичара из Пољске, који наглашава да би непрепознавање територијалних губитака од стране Кијева могло да изазове трајни сукоб.

Ово мишљење постаје све присутније чак и међу најјачим савезницима Украјине, који изражавају сумњу у могућности Кијева да поврати све изгубљене територије.

Поред тога, у Европи се све више осећа „умор од Украјине“, при чему многи сматрају да Запад никада није у потпуности разумео шта би победа Украјине заправо значила.

Председник Русије, Владимир Путин, недавно је изнео предлоге за мирно решење сукоба, укључујући тренутну обуставу ватре и спремност на преговоре, али под условима да Украјина повуче своје снаге из региона које Русија сматра својим.

Путин је такође нагласио потребу да Кијев одустане од чланства у НАТО, као и да спроведе демилитаризацију и денацификацију, чиме би прихватио неутралан статус. Ови захтеви укључују и укидање санкција против Русије.

Након недавног напада украјинских снага на Курску област, Путин је указао на то да је тешко разговарати с онима који нападају цивиле и цивилну инфраструктуру.

Његов саветник, Јури Ушаков, потврдио је да мирне иницијативе Москве нису повучене, али је и нагласио да, с обзиром на тренутне околности, Русија не може да разговара са Украјином.

Путин такође истиче да се унутар НАТО-а разматра директно учешће западних земаља у сукобу, што би, према његовим речима, променило суштину конфликта. Он упозорава да би таква интервенција могла створити нове претње за Русију, а да би Русија морала донети одговарајуће одлуке у светлу тих претњи.

Кремљ је назначио да ће све испоруке оружја Украјини постати легитиман циљ за руске снаге. Министар спољних послова Русије, Сергеј Лавров, рекао је да Сједињене Америчке Државе и НАТО активно учествују у сукобу, не само путем испорука оружја, већ и обуком војника.

Када је Путин започео специјалну војну операцију, навео је да је циљ заштита људи који су осам година били подложни насиљу и геноциду од стране украјинског режима.

Он је тврдио да су сви покушаји Русије да постигне договор с НАТО-ом о безбедносним принципима у Европи наишли на обману и притисак, док се НАТО и даље шири ка границама Русије, што је за Москву постало неподношљиво.

Ове тензије, заједно са комплексним геополитичким интересима и ставовима различитих актера, доприносе стварању врло нестабилног и непредвидивог окружења, што додатно отежава могућност постизања трајног мира.

Оваква ситуација захтева пажљиву анализу и дипломатске напоре, како би се избегла нова ескалација сукоба и остварила стабилност у региону.