Прочитај ми чланакДва америчка ратна брода требало би ове недеље да стигну у Црно море, што је знак подршке коју администрација председника Џоа Бајдена пружа Украјини.
Све се више страхује да руски председник Владимир Путин разматра напад на суседа Русије.
Tanjug/Ukrainian Presidential Preš Office via AP, File
Кремљ надгледа највеће распоређивање руских снага, тенкова и пројектила дуж границе са Украјином од анексије украјинског полуострва Крим 2014. године, наводе украјински и амерички званичници.
Русија је извела најмање три војне вежбе уз украјинску границу од средине марта.
Бајден је прошле недеље, први пут од преузимања положаја председника, телефоном разговарао са украјинским колегом Володимиром Зеленским. Према саопштењу из Беле куће, „потврдио је одлучну америчку подршку суверенитету и територијалном интегритету Украјине у светлу наставка руске агресије у Донбасу и на Криму“.
Слање ратних бродова у Црно море требало би да нагласи ту подршку.
Сукоби украјинских снага и проруских побуњеника у украјинском региону Донбас се заоштравају од краја јануара, а високи званичник Кремља Дмитриј Козак упозорио је да ће пуна ескалација конфликта вероватно означити „почетак краја“ Украјине. И Кијев и западне земље оценили су да Козакова изјава представља претњу.
Дмитриј Песков, портпарол Кремља, оспорио је тврдње о нагомилавању снага, али је новинарима у Москви рекао да Русија има право да „премешта своје оружане снаге широм своје територије“. Украјински председник је током прошлонедељне посете Донбасу говорио о „великој ескалацији“.
У том региону је у суботу погинуо један украјински војник, док је један повређен, саопштили су украјински војни званичници. То је четврта украјинска жртва борби у Донбасу само овог месеца. Украјинци су саопштили да је војник погинуо након што су проруске снаге отвориле ватру аутоматским бацачима граната и минобацачима од 82 милиметра, који су забрањени мировним споразумом из Минска, договором потписаним 2014. године који се често крши.
У Донбасу је од почетка 2021. године погинуло 26 украјинских војника, мада су поједини страдали у инцидентима који нису повезане са сукобима. Четири украјинска војника погинула су у нападу проруских снага 26. марта.
Украјинске снаге и проруски сепаратисти боре се за контролу над источном Украјином од руске анкесије Крима, а у конфликту је страдало више од 14.000 људи.
Од победе на председничким изборима 2019. године, Зеленски тражи одржавање нове рунде мировних преговора у којима би учествовали западни лидери. Убрзо након избора, упутио је директан апел Путину: Да ли морамо да разговарамо? Да. Хајде да то урадимо“.
Кремљ и Кијев су касније те године постигли споразум о размени заробљеника, што је подстакле наде у постизање мировног договора који би зауставио седмогодишњи конфликт између Украјине и проруских сепаратиста, који имају подршку руских снага.
Поједини противници Зеленског страховали су да би његови мировни напори могли да доведу до оснивања сталне руске енклаве у источним покрајинама Доњецку и Луганску. Међутим, Зеленски не попушта када је реч о питању украјинског суверенитета над Донбасом и одбија да прихвати, како наводи, руске лажне тврдње о томе ко управља проруским сепаратистима.
Поједини аналитичари оцењују да су недавни руски војни потези знак да је Москва незадовољна Зеленским, који је такође покренуо акцију против савезника Кремља у Украјини међу којима је и политичар, тајкун и ТВ магнат Виктор Медведчук, пријатељ руског лидера.
Медведчук и његова супруга су оптужени да су новцем из нафтног постројења у Русији финансирали самопроглашене републике у источној Украјини. Украјинске власти су замрзле његову имовину.
Велика ескалација?
Аналитичари су међутим подељени у погледу питања који је циљ нагомилавања руских снага, те да ли Путин заиста намерава да покрене војну офанзиву или само тестира одлучност Запада и Зеленског.
„Велика инвазија конвенционалних снага представљала би веома значајну ескалацију седмогодишње руске кампање агресије против Украјине“, сматра Питер Дикинсон из америчког Атлантског савета.
„Од како су избили сукоби у источној Украјини 2014. године, Кремљ је покушао да одржи привид да није одговоран, тако што је распоредио ограничен број конвенционалних трупа уз хибридне снаге састављене од плаћеника, волонтера и локалних сарадника. Ако буду ангажоване руске војне јединице које се окупљају близу Украјине, то би означило потпуно нову фазу конфликта која би имала озбиљне последице по међународну безбедност“, написао је Дикинсон у најновијем издању билтена који уређује „Ukraine Alert“.
Поједине западне дипломате и аналитичаре алармира запаљива реторика званичника Кремља уз начин на који руски медији, које контролише држава, извештавају о кризи. Према руским медијским извештајима, Кијев планира офанзиву у Донбасу, а преносе се и Козакове изјаве којима се сугерише да Украјина можда планира етничко чишћење у том региону. Песков је прошлог петка рекао да Кремљ страхује од обнове пуних сукоба у источној Украјини и да је спреман да заштити руске цивиле у Донбасу. Украјински војни званичници одбацили су руске тврдње да војска планира напад на истоку, а Кремљ су оптужили да тражи изговор за покретање офанзиве.
“Све указује на то да се Русија припрема са војни упад у Украјину. Путин увек држи све опције отвореним, али војни потези и пропаганда Кремља укразују на то да је близу руска војна агресија“, твитовао је у недељу Андерс Аслунд, високи сарадник Атлантског савета и аутор књиге „Russia’s Crony Capitalism“.
Међутм, други аналитичари и дипломате сматрају да Кремљ подстиче бурне реакције због Донбаса више због домаћих него међународних разлога и да Путин покушава да одврати пажњу грађана са захтева да се ослободи опозициони лидер Алексеј Навални чије је здравље, како се извештава, погоршано у затвору.
Они истичу да је распоређивање војних снага можда део изборне стратегије уочи парламентарних избора у Русији у септембру. Путинова популарност је у паду, а његова странка „Јединствена Русија“ би могла да има лош резултат на изборима. Аналитичари оцењују да би изазивање ванредног стања, без вођења пуног рата, могло да побољша изгледе за Путинову странку и да јој омогући да искористи талас патриотизма.
Тарас Кузио, академик Националног универзитета Кијева не верује да Кремљ припрема Русију за пуну инвазију Украјине „зато што би то довело до дугог рата и потпуног краха руских односа са Западом“.
Међутим, Кузио не одбацује могућност да Кремљ жели кратак али ограничен сукоб и сугерише да Москва можда размишља да понови догађаје из Грузије 2008. године, када је тадашњи председник Михаи Сакашвили одговорио на провокацију из Јужне Осетије и интервенисао, што је затим довело до руске оружане интервенције.
