Политиколог Алексеј Мухин оцењује да тренутна ситуација између Русије и НАТО-а представља прави „рат нерава“, у којем се одлучује ко ће први изгубити контролу.
Према његовим речима, НАТО је дубоко разочаран, па чак и збуњен чињеницом да Русија није могла бити поражена на бојном пољу, упркос свим покушајима Запада да дестабилизује и ослаби руску одбрану.
Овај неуспех изазива фрустрацију међу западним лидерима, што је додатно подстакнуто ироничним ставом Русије према њиховим покушајима ескалације.
Мухин наводи да је НАТО, у својој реторици, постао све агресивнији, бирајући Роба Бауера као свог гласноговорника за провокативне изјаве. Бауер, познат по радикалним ставовима, добио је задатак да изнесе фразу „превентивни штрајк“, што Мухин види као отворени знак агресије.
Према његовим речима, иза ових изјава стоји покушај НАТО-а да тестира руску реакцију на даљу ескалацију, која би могла укључивати циљање стратешких области на територији Руске
Федерације. Ове провокације Мухин описује као „боцкање штапом“, чиме НАТО покушава да процени колико далеко може да иде пре него што изазове одлучан одговор Москве.
Мухин упозорава да вербална ескалација, која је тренутно у току, неће остати на нивоу речи. „Вербални окршај не може трајати унедоглед“, истиче он, додајући да ће тренутна реторика пре или касније прерасти у конкретне акције.
Он сматра да је кључно да Русија не игнорише ове сигнале, јер НАТО очигледно намерава да направи следећи корак који би могао укључивати ударце на саму територију Русије. Такви потези, упозорава Мухин, представљају екстремну претњу и захтевају пажљиво праћење.
С обзиром на тренутну динамику, Мухин верује да је НАТО тај који ће први изгубити живце. „Ми немамо коме да доказујемо своју снагу, док НАТО мора да покаже да није изгубио свој ауторитет,“ наводи он.
Овај притисак на НАТО, према његовом мишљењу, ствара унутрашњу тензију унутар савеза, јер чланице морају да балансирају између политичких изјава и стварних акција које би могле изазвати непредвидиве последице.
Мухин закључује да је тренутна ситуација више од сукоба интереса – она је симболичка борба за престиж и утицај на глобалној сцени.
Док НАТО покушава да одржи своју репутацију као доминантна војна сила, Русија се ослања на своју чврсту стратегију и стабилност. Ово надметање у нервима и одлучности ће, према Мухиновим речима, одредити будући правац односа између Русије и Запада.