Прелазна влада Египта и званично је Муслиманску браћу прогласила терористичком организацијом. Наставља се страдија и других који су рушили режим Хоснија Мубарака, а касније нису хтели да се приклоне војном пучу.

Муслиманској браћи је сада званично забрањено да демонстрирају и могу да буду изведени пред суд због тога, као и сви они који их на било начин подржавају. Организација свргнутог председника Мурсија међутим не прихвата етикету терористичке организације и најављује даље уличне протесте.

Влада у Каиру је своју одлуку образложила бомбашким нападом у Мансури који се десио у ноћи између понедељка и уторка у којем живот изгубило 16 људи. То крвопролиће се приписује Муслиманској браћи, саопштено је из кабинета египатске владе. Међутим, ово братство одбија одговорност за напад и оштро га осуђује. Осим тога, непосредно пред састанак кабинета одговорност за тај напад је преузела једна друга организација, Ансар Беит ал-Макдис, иначе блиска Ал Каиди.

Муслиманска браћа су основана 1928. године и до скоро су важили за најбоље организовану политичку снагу у Египту. Имају скоро милион чланова. После свргавања Мубарака и победе на изборима, били су на власти од јуна 2012. до јула 2013. Међутим, 3. јула, после масовних протеста, војска је свргнула председника Мурсија и он се налази у затвору, као и практично комплетно вођство Муслиманске браће. Против њих се воде односно спремају процеси због убијања демонстраната, издаје и тероризма, и прете им смртне казне.

Трагична фигура Басем Мохсен

Али ових дана на страдају само Муслиманска браћа. Арапско пролеће изменило је Египат, земља никако да се смири, ко је јуче био на власти, данас је у затвору, и онда опет укруг. У таквим временима страдају многи невини, а поготову млади, неискусни људи пуни енергије. Ако је Египат икада имао трагичног револуционара онда је то био Басем Мохсен. Млади активиста је пре четири дана подлегао повредама насталих од хитаца у главу и груди из оружја полицајца.

Басемова прича је почела 2011, када је тек био напунио 20 година. Напустио је свој завичај Суец – дошао у Каиро, да се придружи протестима против тадашњег председника Хоснија Мубарака. Био је један међу хиљадама на тргу Тахрир који су демонстрирали за више демократије и слободу. Када су под вођством војске, касније током године, протести поново почели, после свргавања Мубарака и за време прелазне владе, Басем је био усред догађаја: новембра 2011. пред Министарством унутрашњих послова, један полицајац му је пуцао у лице и Басем је изгубио око.

Међутим, то га није спречило да настави да се бори за своја уверења: 2012. протестовао је против хапшења својих пријатеља изведених пред војни суд. И сам је тада био осуђен на две године затвора, али није морао да одслужи казну, захваљујући амнестији тадашњег председника Мохамеда Мурсија. Ипак, незадовољство економском и политичком ситуацијом под Муслиманском браћом је расло. Тако је у октобру 2012. дошло до тешке туче између њега и припадника те групе, па је Басем пришао такозваном покрету „Тамарод“ („Револуција“) и постао њен вођа у родном Суецу. Тај покрет је петицијом и масовним демонстрацијама довео на крају до свргавања Мурсија војним пучем.

Од тада је власт у Египту поново у рукама генерала Абдела Фатаха Ал Сисија. Устанци Муслиманске браће су брутално гушени, током јесени је убијено више од 1.000 људи. Осим тога, Уставни савет је ратификовао нови нацрт Устава, који би требало да замени такозвани постреволуционарни устав из 2011. Текст нацрта је познат од пре неколико дана: шеријат остаје најважнији извор права, као у старом уставу из времена Мубарака. Верске партије су забрањене. Централна улога војске остаје неприкосновена. Међутим, још раније је било процурело да су процеси цивилима пред војним судовима у неким случајевима дозвољени. То је изазвало отрежњење. Да ли то значи да ће се Египат под војском поново претворити у диктатуру?

Против војске

Басем Мохсен се због тога 20. Децембра придружио својим бившим непријатељима, Муслиманској браћи, који протестовали у Суецу. Полиција је пуцала и погодила га у главу и у груди. Два дана касније умро је у својој 23. години. Полиција одбацује одговорност за његову смрт. Путем Твитера се раширила вест и с њом и огорчење. Неко је написао да је изгубљен мученик, који је имао храбрости да се бори против Мубарака, Мурсија и војске. Једна девојка је написала да баш сада мора бити настављена револуција против угњетача. Међутим, многи Египћани сумњају да је то могуће, у тренутним политичким околностима.

Затвор за опозиционаре

Јер војска се поред борбе против Мусилманске браће све више окреће против свих који мисле другачије, против покрета за демократију. Непосредно пре него што се сазнало да је Басем подлегао ранама, тројица активиста Ахмед Махер, Ахмед Дума и Мохамед Адел су осуђени на по три године затвора и на новчане казне од по 5.300 евра. У оптужници се каже да су новембра учествовали на илегалним демонстрацијама. То је први процес на основу новог спорног закона о окупљању. По том закону, демонстрације увек прво мора да одобри полиција. Након читања пресуде, присталице активиста у судници су узвикивале: „Доле власт војске!“

Тројица осуђених су познати младим Египћанима, представљају симбол демократског Египта, били су међу вођама протеста против Мубарака 2011. Ова акција јасно показује да се власти свете на иконама револуције, рекао је Амр Али, главни координатор покрета на конференцији за штампу. Нико није рачунао са тако строгим казнама. А синови бившег председника који су увек подржавали војску Гамал и Ала Мубарак, прошлог четвртка су ослобођени оптужби за корупцију. Међу ослобођенима је и Мубараков последњи премијер, Ахмед Шафик.

(dw.de)

Ознаке: Арапско пролеће, Басем Мохсен, војни суд, војска, Египат, Муслиманска браћа, хапшење, Хосниј Мубарак