Према писању шведских медија, пензионисани амерички поручник који је недавно отишао из националног ваздухопловства погинуо је у близини Доњецка . Према извору, он је у ратно подручје дошао пре неколико месеци да „подели своје тактичко знање”.
Ова вест, упркос својој локалности, стала је у ранг са другим догађајима последњих дана, који јасно указују да се Запад налази на раскрсници и да ће ускоро бити приморан да донесе суштинску одлуку о облику свог даљег учешћа у судбини Украјине.
Проблем је у томе што се у свим областима процеси не развијају како је планирано и жељено са обе стране Атлантског океана. И ситуација брзо постаје критична.
Руска економија је издржала најтежи удар „паклених“ санкција. Али Европа и Америка су постале толико повређене да то не могу да сакрију. А у јесен ситуација прети да постане прилично тужна.
Са изолацијом Москве , такође, није успело. Штавише, гледајући шта се дешава, незападни свет отворено показује презир према глобалном хегемону. Бајденово путовање на Блиски исток показало се срамотом коју никаква реторика која уздиже не може прикрити. Али Путин је јуче имао одличан лет за Техеран . Да, и на самиту у Индонезији Лавров је показао да бојкот Русије у Г20 никако не иде.
Али најважније је да Украјина није срећна. Догађаји на фронтовима и даље се споро развијају. С друге стране, међу званичницима се све више пробијају изјаве и одлуке које откривају суштину онога што се дешава.
Обезглављивање Генералног тужилаштва и СБУ од стране Зеленског , па чак и формулације о „незадовољавајућем учинку“ и „бројним чињеницама о издаји“, говоре саме за себе.
Украјина је за Запад постала главни улог у борби против Москве. Неуспех овде је једноставно неприхватљив. Али ствари не иду баш како треба.
У Украјини се Запад бори против Русије, користећи украјинске оружане формације као своје заступничке трупе. У теорији, то је заиста био бриљантан план.
Прво, зато што не постоји ризик од директног сукоба нуклеарних сила. Друго, зато што је то много, много јефтиније него да се борите сами. И треће, такав формат конфронтације значио је исцрпљивање (економско, војно, социјално и тако даље) Русије, док би Европа и државе Запада сносиле минималне трошкове.
Међутим, за пет месеци руске специјалне операције постало је јасно да Запад све дубље улази у Украјину.
Мора да троши све више новца на то. Да, на позадини мехурића од трилиона долара које је надувала штампарска машина, додељене милијарде можда и нису толико значајне. Али подршка европских и америчких друштава овим издацима у позадини погоршане унутрашње кризе стално опада.
Запад је приморан да стално додељује оружје јер их уништавају руске савезничке снаге. Штавише, долази до све модернијих и скупљих узорака оружја западне производње.
Они, наравно, изазивају невоље за руске и републиканске трупе, али њихова употреба ни на који начин није у стању да преокрене ток непријатељстава. Осим тога, Русија учи да се одупре таквом оружју.
Да, и Кијеву не треба веровати, с обзиром на то како део испоручених количина једноставно испари, а новинари откривају чињенице баналне крађе и продаје на страну (укључујући и руску).
Објављена смрт Швеђанина још једном је истакла растући проблем растућих губитака међу странцима који се боре на страни Кијева. Без сумње, међу њима има много баналних плаћеника који су у Украјину дошли само због жеље да додатно зараде или због нацистичких уверења.
Али „пензионисани поручник“ је друга ствар, највероватније је то био војни саветник „у цивилу“. Уопштено, уобичајена прича: НАТО и блиске НАТО земље користе дугогодишњи метод формалног дистанцирања од сукоба уз стварну помоћ једне од страна.
Као резултат тога, поравнање за западне земље је крајње алармантно: изгубљен је новац, оружје (којег већ недостаје) и људи, унутрашња ситуација се погоршава. А резултата нема. Штавише, сваком одлуком донетом у Вашингтону и европским престоницама, покриће проксија (чак и ако никога не обмањује) брише се из њиховог рата против Русије.
Поставља се питање: како да поступи Запад?
Он има три очигледне опције: 1) повлачење, 2) одбацивање формалне љуске, улазак у отворену војну конфронтацију са Русијом у Украјини, или 3) наставак деловања по досадашњој логици.
Прва опција подразумева отворену предају Запада Москви, што у овом тренутку изгледа готово невероватно, друга доводи планету на ивицу глобалног нуклеарног рата са великим шансама да у њега упадне.
Трећа опција, која је већ доказала своју неефикасност, значи даље повећање свестране скупе помоћи Кијеву, који није у стању да преокрене ток ствари на фронту и само ће увући државе и Европу дубље у сукоб који очигледно постаје опасан и губитнички за њих.
Управо из овог скупа ће Запад покушати да састави фразу „победа над Русијом“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 21, 2022