Прочитај ми чланак

Моамер Гадафи: Живи и после смрти !

0

Моамер Гадафи – садиста, перверзњак и педофил. Тако је престављен лидер Либијске Џамахирије у књизи француске новинарке Аник Кожан Жртва у Гадафијевом харему, посвећеној сексуалним злочинима свргнутог и убијеног владара Либије. 

На скандалозну публикацију већ су реаговали људи који су лично познавали пуковника. Зашто се сва ова раскринкавања нису појавла раније, када је либијски лидер био жив? – поставља реторско питање омански писац и политиколог, Гадафијев пријатељ Али Бин Масуд.

За оне који су убили руководиоца земље недовољно је да га физички униште, њима је потребно да га униште сада морално. Тачније личност Моамера Гадафија, његове несумњиво јаке сране и необичне моралне особине нису мање опасне за њих него његово физичко постојање. Зато су прво убили њега, а сада покушавају да учине тако да ништа добро о Моамеру Гадафију не остане у памћењу људи.

У самој Француској на излазак ове књиге реагују прилично оштро. Нису сви Французи убеђени да је прошлогодишња операција НАТО-а против Либиј ебила једини спас за либијски народ. До данас је немогуће тачно оценити размере догађаја и праве кривце за то што је таква одлука била донета, рекао је у интервјуу за Глас Русије француски новинар, председник једне од највећих друштвених мрежа Волтер Тјери Мејсан.

Лист Ле Монд подржао је незакониту оружану интервенцију. Либијски рат је однео око 160 хиљада живота. Само једна операција НАТО-а на заузимјању Триполија имала је 40 хиљда жртава. И Ле Монд, који је учествовао у широкој кампањи дезинформисања, покушава сада, после окончања рата, да оправда свој сопствени став. У одсуству озбиљних аргумената по питању управљања земљом пуковника Гадафија, ови људи су дошли до извлачења детаља из личног живота либијског лидера. И све да се увреди човек који нема никакву могућност да штити своје добро име, пошто је умро.

По мишљењу Мејсана, ако карактеристика диктатор подразумева масовна убиства, она је примерена већини западних лидера. На пример, председник САД Барак Обама отворено признаје да свако јутро учествује у радном саветовању на којем се одређује број будућих жртава у разним земљама из зоне америчких интереса. Па и европски лидери када су упућивали трупе у Либију имали су у виду до каквих губитака међу цивилима ће довести њихова дејства.

У ратовима древних времена, градови који су пружали упоран отпор, после заузимања сравњивани су са земљом. А територију су преоравали, да не остане чак ни сећања. Сада се ратови воде не само на земљи, већ у ваздуху и на води, али и у информационом простору. Њега покушава данас да преоре Запад – оставивши само погодне успомене.

 

( Глас Русије )