Прочитај ми чланак

Мистериозне смрти у Кини: 20 најбољих научника-инжењера умрло за месец дана

0

Након укидања ограничења против КОВИД-а у Кини, водећи инжењери и научници почели су да умиру невиђеном брзином, пише лист South China Morning Post.

Кинеске власти од почетка децембра постепено ублажавају мере за борбу против заразе корона вирусом.

Дакле, од 8. јануара укидају се обавезно тестирање и изолација за оне који долазе у земљу. Истовремено, примећује се невиђени пораст учесталости ЦОВИД-19. Иако се у болнице збрињавају само пацијенти у тешком стању, то је било довољно да се здравствени систем преоптерети.

Зенг Гуанг, бивши главни научник у Кинеском центру за контролу болести, процењује да је више од 80 одсто становништва у Пекингу заражено корона вирусом. У главном граду живи већина старијих научника и инжењера.

Једна од водећих академских институција у овој области је Инжењерска академија. Има преко 900 чланова који су били укључени у концепт, пројектовање и изградњу скоро свих кинеских мега-пројеката, укључујући највећу светску хидроелектрану брану Три клисуре, мрежу брзих железница и свемирску станицу Тиангонг.

Према подацима академије, 20 њених чланова умрло је између 15. децембра и 4. јануара. Поређења ради: од 2017. до 2020. године у просеку је годишње умирало 16 чланова академије, а 2021. забележено је 13 умрлих.

Главни инжењер програма за брзи нуклеарни реактор Ксу Ми, програмер првог кинеског оптичког влакна Зхао Зизен, оснивач инжињер индустрије ретких земаља Џанг Гуоченг и добитник највише националне награде у науци и технологији за своје допринос ласерском оружју Џао Јињун су умрли.

Ни у једном од ових случајева академија не наводи узрок смрти.

Лекар у великој болници у Пекингу, који је желео да остане анониман, рекао је за новине да академици обично имају повлашћени третман као и заменици министара.

Али, према његовим речима, у последње време на болничким одељењима нема празних места и пацијенти ће ипак имати среће ако буду смештени у холу. Осим тога, пандемија је довела до исцрпљивања ресурса у јавном здравственом систему, а самим тим и до кашњења у лечењу других болести, додао је медицинар.

Научник, који је такође тражио да не буде именован, рекао је да је прерано за процену укупног утицаја пандемије на кинески сектор науке и технологије.

„Сада се наша граница поново отвара. Можемо се састати са колегама из целог света како бисмо поново генерисали нове идеје и блиско сарађивали на занимљивим пројектима“, рекао је он.

Упркос ублажавању ограничења против ЦОВИД-а, антиепидемиолошка контрола у Кини остаје једна од најстрожих у свету. Ипак, инциденција ЦОВИД-19 је драстично порасла – последњих дана децембра у земљи је забележено до 37 милиона заражених дневно, а само у првих 20 дана у месецу њихов број би могао да достигне 248 милиона.

Власти кажу да је ситуација под контролом, али све већи број тешких случајева у Кини представља велику забринутост СЗО.