Прочитај ми чланак

МИРОВНА или ЗЛОЧИНАЧКА мисија? 36 жртава протеста против УН-а у КОНГУ

0

Страхови од новог таласа насиља на немирном истоку Демократске Републике Конго расту после вишенедељних смртоносних протеста против мировних снага УН и пораста регионалних тензија.

Тридесет шест људи, укључујући четири мировњака УН, погинуло је у протекле две недеље када су стотине демонстраната запалиле зграде УН-а у неколико градова у источним пограничним провинцијама.

Иако је и раније било сличних таласа протеста, овог пута је значајно већи број цивилних жртава.

Прошле недеље, ДРЦ је ефективно протерао портпарола Монуска, мировних снага УН-а у земљи, након што је наводно дао „неделикатне и неприкладне“ изјаве за које власти кажу да су допринеле тензијама са локалним становништвом. Власти су ове недеље саопштиле да желе да поново процене план повлачења мировне мисије.

Цивили у источном ДРЦ-у оптужили су Монуско, који је активан више од деценије, да их није заштитио од милиционог насиља које је дуго мучило регион, али које се појачало последњих месеци. Демонстранти су позвали на хитно повлачење снага.

Директорка “пројекта” Уједињених Нација Нелеке ван де Вал покушала је да спере кривицу са злочина којег спроводи мисија Уједињених нација.

„Људи су заправо љути на пропалу државу, неуспелу владу, неспособну војску, али Монуско има веома видљиво присуство са својим патролама и базама и тако постаје жариште популарних фрустрација“, рекла је она за Гардијан.

У анкети коју су у четвртак објавили истраживачка група Конго на Универзитету у Њујорку и институт Ебутели са седиштем у Киншаси, 44 одсто испитаних је рекло да Монуско треба одмах да напусти ДРЦ – отприлике исти број као и они који су желели да мисија остане у 2016.

Монуско би требало да преда већину својих дужности локалним снагама до 2024. године, према распореду састављеном прошле године, али влада сада има за циљ да убрза свој одлазак, рекао је министар спољних послова Кристоф Лутундула.

Снаге, које су преузеле од раније операције УН-а 2010. године, годинама се смањују, а њихов садашњи мандат завршава у децембру. Очекивало се да ће продужење од стране Савета безбедности УН-а за још годину дана бити формалност и аналитичари га и даље сматрају врло вероватним.

Мировне снаге су оптужене да су узвратиле силом и, у неким случајевима, бојевом муницијом, док су стотине демонстраната бацале камење и палиле зграде УН-а.

Владина комисија послата да процени последице утврдила је да је 13 људи погинуло у сукобима у граду Гома; још 13, укључујући четири мировњака, у Бутембу; и три у Кањабајонги, саопштило је председништво ДРЦ-а.

Четири демонстранта су погинула у граду Увира када их је погодио електрични кабл који је оштећен док су војници пуцали на њега.

Три цивила су погинула у одвојеном инциденту, који је објављен у недељу, током којег су војници који су се враћали са одсуства у интервентну бригаду УН отворили ватру на гранични прелаз.

Око 170 људи је рањено, додала је комисија, напомињући снажно анти-УН расположење међу представницима цивилног друштва.

Насиље у источном ДРЦ-у је вођено надметањем за богате минералне и друге ресурсе. Супарничке регионалне силе Руанда и Уганда дуго су настојале да прошире свој утицај у региону, понекад преко наоружаних заступника. Нестабилност је погоршана офанзивом коју је покренула исламистичка екстремистичка група, АДФ, и новом кампањом оживљене фракције познате као М23 , за коју многи Конгоанци верују да је подржава Руанда.

Након што је годинама углавном лежала у мировању, група је наставила борбу у новембру и направила значајан напредак, заузевши град Бунагана у Северном Кивуу на граници Уганде.

Поновна појава ове фракције је значајан фактор у гневу усмереном на мировне снаге УН, чији су команданти признали да немају ресурсе да се боре против побуњеника.

„Рекли су да немају снаге да се боре против М23. Шта они још увек раде овде?” рекао је Шадрац Камбале, таксиста мотоцикла у Гоми.

Санкара Бин, други демонстрант, рекао је: „Не желимо да видимо Монуска како шета улицама Гоме, не желимо чак ни да видимо њихове авионе како прелећу.

УН су први пут распоредиле посматрачку мисију у источни Конго 1999. године. Она је постала мировна мисија Монуско – Стабилизациона мисија Организације Уједињених нација у Демократској Републици Конго – 2010. године, са мандатом за извођење офанзивних операција.

Тренутно има око 16.300 униформисаног особља, највећу светску мисију УН, и претрпео је 230 смртних случајева.