Поводом победе Башара ал Асада на изборима у Сирији редакција Србин.инфо разговарала је са Милошем Милојевићем, политичким аналитичарем, историчарем и администратором странице Support for Syria and Bashar al-Assad from the people of Serbia 1.

Асад је убедљиво победио на изборима у Сирији. Какву поруку је тиме народ Сирије послао Западу? Зашто се ти избори нису свидели Западу?

Избори у Сирији одржани су 3. јуна, на територији коју контролише сиријска Влада. Изборни процес се одвијао на преко 9.600 изборних места а 28. маја прилику да гласају имали су и Сиријци који живе ван Сирије, укључујући и оне у Србији. Излазност је била велика, значајно већа него што је то уобичајно у многим западним државама а за Башара ел-Асада је гласало преко 11.000.000 људи, односно 88% гласача који су учествовали на изборима. Гласање сиријске дијаспоре је посебно значајно јер је и међу овим бирачима Башар ел-Асад однео убедљиву победу. Ова чињеница, поред многих других, обесмишљава тврдње западних медија и званичника да су избори у Сирији политичка фарса и да не одражавају истинску вољу сиријског народа.

Башар ел–Асад је од почетка кризе у Сирији, која је отпочела пре више од три године, указивао и јавно истицао да је спреман да се криза разреши политичким путем — изборима и националним дијалогом.

Власти Сирије су још пре избијања кризе биле свесне неопходности реформи у бројним сферама друштва и на тим реформама се активно радило. Те реформе, укључујући и важну уставну реформу, извођене су под специфичним околностима унутрашњег сукоба. Опозицији очито није одговарао овај ток догађаја и они су се определили за насиље које је земљу увукло у жестоки грађански рат.

Порука сиријског народа је јасна – Башар ел-Асад је легитимни председник Сирије чији чији су кључни задаци да поврати унутрашњу стабилност, осигура земљу од евентуалне спољне агресије која је у више наврата најављивана и настави унутрашњи политички преображај на онај начин и оним темпом који одговара интересима Сиријске арапске републике и стању у самој земљи – без спољних диктата и екстремистичких решења.

Западне државе, укључујући наравно и Сједињене Америчке Државе, и пре избора су им оспоравале било какав легитимитет иако су изборе надгледали страни посматрачи из великог броја земаља, чак и неки независни политички активисти из западних држава. Сиријска влада је указивала западним државама и међународним организацијама да постоји могућност да се и оне укључе у спровођење изборног процеса.

Ипак, много значајнији од ових очекиваних ставова је онај који је изнела саветница Башара ел-Асада а то је да сиријској влади није потребна западна потврда легитимитета. Једноставно речено, суверене државе попут Сирије способне су да саме уређују своје политичко устројство без било какве асистенције западних држава и невладиних организација.

Колика је тачна наводна тврдња Запада да већину побуњеника у Сирији не чине исламисти? Да ли је заиста реч о прогресивник снагама како тврде медији западних земаља?

Поред оружаног рата који издашно потпомажу западне државе против Сиријске арапске републике воде и жесток медијски рат од самог почетка кризе у овој земљи. За разлику од сукоба у Либији где је медијски рат умногоме ослабио отпорну снагу режима у Сирији је ситуација посве другачија: сиријска армија се показала способна да на терену стекне огромну премоћ коју никаква пропаганда не може да поништи нити оспори. С друге стране, дуготрајност пропагандног, медијског рата је и самим Сиријцима и посматрачима са стране указала о каквим перфидним механизмима је реч.

Баш зато што је пропагандни рат дуг и не нарочито маштовит многи неопредељени Сиријци су схватили да у њиховој борби није реч само у сукобу Владе и опозиционих снага већ да је реч о жестокој страној агресији са циљем да се дугорочно ослаби њихова земља и да престане да буде било какав знатнији фактор у регионалном односу снага. У том кључу треба да посматрамо и изјаве на које сте указали.

Реч је само о последњој у дугом низу обмана којим покушава да се медијски преобликује рат у Сирији. Те обмане су у почетку биле усмерене према Сиријцима и њих су преносили и многи арапски медији. Сада су оне углавном усмерене према слабо обавештеним медијским конзументима на западу коме екстремистичке групе у Сирији треба да се прикажу у повољнијем светлу.

Каква је улога Саудијске Арабије у конфликту у Сирији? Да ли та земља има право да икоме заводи демократију? Ко су њени савезници?

Улога Саудијске Арабије у Грађанском рату у Сирији је углавном јасна. Од самог почетка она издашно потпомаже екстремистичке снаге регрутацијом бораца, обуком, наоружањем и логистичком подршком на терену. Безброј је доказа о директном учешћу саудијских официра и припадника специјалних снага на бојиштима у Сирији. Многи од њих су и страдали на сиријском ратишту. Циљ Саудијске Арабије никако није завођење демократије.

Ова држава позната по власти аутократког монарха има пре свега за циљ да успостављањем екстремних исламистичких режима у региону дуготрајно ослаби ове државе. Тежња Саудијске Арабије може се разумети само посматрањем ширих геополитичких околности. Грађански рат у Сирији и успешна борба сиријске војске зауставили су талас промена режима широм арапског света који је отпочео у зиму 2011. године.

Геополитичке промене на Блиском Истоку подразумевају пре свега јачање сарадње Ирана, Ирака и Сирије и формирање неформалног регионалног блока који практично искључује могућност наметања било каквог решења са стране. Овај блок, који се све јасније оцртава, може у будућности да допринесе маргинализацији Саудијске Арабије у региону и што је можда још важније окончању доминације саудијског савезника, Сједињених Америчких Држава, на Блиском Истоку. Када разумемо колики је геополитички значај борбе која се одвија у Сирији лако ћемо разумети зашто је Саудијској Арабији толико стало да Сирија буде дугорочно дестабилизована.

Можете ли нам рећи нешто о идеологији Асадове БААС парије?

БААС партија једна је од најизразитијих појава арапске историје у 20. веку. У питању је национална политичка идеологија са снажним елементима социјализма. На почетку заговрници ове идеологије залагали су се за панарапско јединство и дугорочно формирање јединствене арапске државе. Мото партије био је: Јединство, слобода, социјализам. Историјске околности онемогућиле су формирање јединствене арапске државе па је од половине века, а нарочито од 60-их година, дошло до регионализације БААС парије, с тим да је сиријско и ирачко крило било најутицајније.

Данашња политичка начела по којима функционише БААС партија у Сирији су инсистирање на арапском идентитету и патриотизму који надилази поделе у оквирима саме државе и јасни елементи социјализма у кључним сферама државне еконимије.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

Ознаке: Баас партија, Башар ал.Асад, Дамаск, Ирак, Иран, милош Милојевић, саудијска арабија, Сирија